Koliko nam je zaista potreban dezodorans i da li je štetan

„Ljudi imaju izraženu osetljivost na mirise, i odavno koriste parfeme i kolonjske vode za skrivanje prirodnog mirisa tela. Ali to nije, na primer, nešto kao čišćenje zuba koncem, gde postoje podaci da ćete zapravo živeti duže ako to redovno činite", rekla je dr Nina Boto, profesorka dermatologije na univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

„Živimo u društvu u kojem miris tela nije univerzalno prihvaćen, pa dezodorans postaje deo vaše svakodnevne higijenske rutine. Postoji i velika odbojnost prema mirisu odeće u kojoj smo se oznojili, što je gurnulo antiperspirante u svakodnevnu rutinu nege kože", objasnio je dr Džošua Zajhner, vanredni profesor dermatologije u bolnici „Maunt Sinaj” u Njujorku.

Dezodoransi neutrališu miris tela, dok antiperspiranti smanjuju vlažnost na koži, dodao je Zajhner. Oboje se često nude u jednom proizvodu.

Uprkos opšteprihvaćenim razlozima zbog kojih ljudi koriste dezodorans, prirodni miris tela ne smatraju svi ljudi nužno neprijatnim.

„Tako je uoči povratka iz vojnog pohoda, prema pričama, Napoleon pisao svojoj supruzi Žozefini, da će biti kući za tri dana i da ne bi trebalo da se okupa pre toga", rekao je Tristram Vajat, viši naučni saradnik na odseku za biologiju na Univerzitetu u Oksfordu.

Jedan od razloga zašto bi nekome prirodni miris određene osobe mogao biti privlačniji od mirisa drugih je zbog različitih imunoloških sistema, rekao je Vajat.

Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor kada su u pitanju vaše lične sklonosti i koje proizvode biste mogli da koristite za neutralisanje mirisa tela.

Antiperspirant i dezodorans – razlozi za ili protiv 

Znoj ima svrhu. „Znojimo se da bismo kontrolisali telesnu temperaturu. Međutim, u nekim slučajevima se znojimo više nego što je neophodno. Ovo je poznato kao patološko znojenje ili hiperhidroza. Sam znoj je bez mirisa. Međutim, bakterije na koži razgrađuju znoj, stvarajući neprijatan miris", objasnio je prof. Zajhner.

Ako iz tog razloga odlučite da koristite proizvode protiv znojenja, nanesite ih uveče. Pošto se manje znojimo noću, oni mogu efikasnije da formiraju čep u znojnoj žlezdi ako ih primenite pre spavanja.

„Ali ako se ne znojite preterano, blokiranje proizvodnje znoja antiperspirantom verovatno nije dobra ideja. Ako ga potpuno blokirate, rizikujete paradoksalno povećanje proizvodnje znoja u drugim oblastima”, rekla je dr Džuli Rusak, dermatolog i osnivač Klinike za dermatologiju „Rusak” u Njujorku.

Na miris znoja može uticati i ishrana. Znoj ljudi koji jedu velike količine povrća – brokolija, kelja i karfiola, na primer – može imati izrazit, sumporni miris.

„Zdravlje creva, zdravlje kože i zdravlje mikrobioma kože mogu uticati na miris našeg tela”, rekla je Rusakova.

„Neki metabolički poremećaji proizvode veoma specifičan miris uopšte (na primer, ketoacidoza ili uremija od dijabetesa). Zdrava koža i zdravo telo ne bi trebalo da imaju neprijatan miris", dodala je.

Nema dokaza o povezanosti dezodoransa i raka

Ako razmišljate o odustajanju od dezodoransa ili antiperspiranata jer ste zabrinuti zbog potencijalno štetnih sastojaka ili glasina da nošenje takvih proizvoda uzrokuje rak, znajte da te tvrdnje nisu naučno dokazane, složili su se stručnjaci za Si-En-En.

Istraživanja o tome da li postoji uzročna veza između raka i upotrebe talka koji ne sadrži azbest takođe su bila neubedljiva.

„Upotreba neorganskih sastojaka kao što su soli aluminijuma u kozmetici i proizvodima za ličnu negu izazvala je zabrinutost kod proizvođača i potrošača", rekla je dr Amanda Dojl, dermatolog na Klinici „Rusak”.

Iako se aluminijum koristi za lečenje hiperhidroze, postoji izvesna zabrinutost u vezi sa ulogom aluminijuma u razvoju raka dojke, cisti dojke i Alchajmerove bolesti. Apsorpcija aluminijuma kožom još nije u potpunosti shvaćena, ali kancerogenost aluminijuma nije dokazana.

Temeljno kupanje svakog dana najvažniji je način da se izbegne loš telesni miris, kažu stručnjaci. „Trebalo bi da se posebno fokusirate na pranje lica, dela ispod pazuha i genitalnih područja – oni nakupljaju više znoja nego drugi delovi tela, što može olakšati prekomerni rast mikroorganizama kao što su gljivice i bakterije", savetuje dr Zajhner.

Neuobičajeno loš miris tela može ukazivati na to da ne čistite kožu kako bi trebalo, dodao je profesor.

Drugi načini za smanjenje neprijatnih mirisa i prekomernog rasta bakterija uključuju nošenje široke pamučne odeće koja propušta vazduh i korišćenje lokalnih antibakterijskih sredstava za pranje kao što je benzoil peroksid ili lokalnih antibiotika na recept kao što je klindamicin, rekla je dr Dojl.