Savremenim metodama lečenja i preventivom do upola manje smrtnih ishoda kod srčanih bolesnika

„Infarkt je svakako jedno od vodećih kardiovaskularnih oboljenja koje doprinosi tome da su, što se tiče uzroka smrti - kardiovaskularne bolesti, su kao i u drugim zemljama u svetu, vodeći uzrok", rekao je u Jutarnjem programu prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.

Profesor Ristić dodaje da infarkt izaziva dugogodišnja bolest krvnih sudova, gde je u pozadini najčešće arterioskleroza, odnosno gomilanje masnih naslaga u krvnim sudovima i njihovog gomilanja, kada se krvni sud zapuši.

„Deo srčanog mišića koji ishranjuje - taj krvni sud je ugrožen i ostaje bez cirkulacije i ukoliko se ta arterija ne otvori što pre moguće, bilo lekovima, bilo interventnim procedurama, na srcu će se napraviti ožiljak, on će napraviti srčanu slabost i rizik za aritmije, i strategija lečenja bolesnika sa infarktom svuda u svetu je da se on što pre zaustavi. U našoj zemlji je napravljena pre dugog niza godina ozbiljna mreža ustanova koja bolesnike zbrinjava da se što pre krvni sud otvori, i zato su posledice akutnog infarka manje nego pre, a u međuvremenu je napredovala i terapija", dodaje profesor.

Kaže da je vreme reagovanja od ključne važnosti. Idealno vreme je do 90 minuta, navodi prof. Ristić i dodaje da se „svaki minut računa" jer znači - veći deo sačuvanog srčanog mišića.

Nove terapije su efikasnije a i bezbednije jer čuvaju i srce ali i bubrege. Brojne nove klase lekova su uvedene koje nose nekoliko prednosti i omogućavaju manje potrebe za bolničkim lečenjem. Posebno je napredovala efikasna četvorostruka terapija.

Ipak, veliki deo ishoda lečenja i stanja samih pacijenata zavisi od njih samih. Na njima je da povedu računa o faktorima rizika, kao što su telesna težina, pušenje, masnoće u krvi, upozorava profesor i dodaje da referentne vrednosti „lošeg" holesterola u krvi, moraju biti strože i ozbiljnije shvaćene „za nekoga ko je imao infarkt ili moždani udar", a to je 1,4 ili niže.

Govoreći o fizičkoj aktivnosti i kardiovaskularnim problemima, prof. Ristić ističe da u našoj zemlji dugo postoji dobro organizovan program rehabilitacije bolesnika posle srčanog udara i procedura na otvorenom srcu.

„U zoni preventivnih mera je važno da se održava minimum fizičke aktivnosti koja je na nivou od tri sata nedeljno. Da li je to tri puta po jedan sat ili svakoga dana po dvadesetak minuta... U svakom slučaju, kretanje, balans između unosa kalorija i potrošnje energije je nešto što je izuzetno važno u prevenciji kardiovaskularnih rizika", objasnio je profesor Ristić, i dodao da se bolesnicima uvek savetuje da održavaju fizičku aktivnost u „bezbednoj zoni", i u intenzitetu i obimu koji im prija.

Udruženje kardiologa Srbije organizuje redovne kongrese i simpozijume. O inovacijama u ovoj oblasti medicine, od 28. oktobra, diskutovaće eminentni domaći i stručnjaci iz inostranstva u Novom Sadu.