Угаљ, нафта, гас и интелигентан живот – могу ли ванземаљци да покрену технолошку револуцију без фосилних горива

Сагоревање фосилних горива – угља, нафте и гаса – лансирало је човенанство у индустријску револуцију и потпуно променило нашу цивилизацију. Нафта напаја наша возила, угаљ и природни гас су кључни за глобалну производњу енергије.

Ако ванземаљци граде своје друштво, да ли би морали да иду истим путем као човечанство, зависећи од фосилних горива како би изградили своју напредну цивилизацију? Или би могли да пронађу неку алтернативу?

Да би изградили модерну цивилизацију, ванземаљцима би највероватније био потребан извор енергије којег има у изобиљу, као што је то случај са фосилним горивима на Земљи, наводи астробиолог Луис Дартнел у својој књизи The Knowledge: How to Rebuild Our World from Scratch.

Сматра да би им било веома тешко да заобиђу производњу фосилних горива.

Повукао је паралелу са људима. У 18. веку, свет је ушао у индустријску револуцију користећи оно што се чинило да је бесконачан извор енергије. Угаљ је дуже горео и давао више енергије од дрвета.

„Пре тога, енергија је била главни ограничавајући фактор колико можете да урадите. Ограничавала би вас у томе колико ствари можете да ископате или пренесете, колико можете да изградите или направите“, каже Дартнел.

Питање да ли је човечанство могло да заобиђе фосилна горива и пронађе алтернативни извор је слична „кокошка-јаје“ дилеми. Примера ради, производња соларних панела захтева силицијум, за чију екстракцију и прераду је потребна прилична количина енергије.

Најлакши начин за интелигентне ванземаљце да произведу гориво је да сагоревају нешто, као што су то људи урадили, све док не дођу до тога да могу да пређу на нови извор енергије, наводи Дартнел. Могли би можда да искористе снагу ветра, али она сама по себи не ствара високе температуре потребне за топљење, ковање или ливење метала, који су есенцијални за индустријализацију.

Хидроенергија би могла да буде опција уколико би планета имала значајне количине приступачне течности, што није случај са већином планета које смо открили, додаје Сет Шостак, астроном и директор Института СЕТИ.

Да ли би друге планете могле да имају фосилна горива

Научници још нису пронашли планету са великим количинама кисеоника у њеној атмосфери, иако су мале количине откривене на Марсу, Венери и Јупитеровом сателиту Европа. Кисеоник је кључни састојак у сагоревању фосилних горива јер омогућава сагоревање које ослобађа енергију ускладиштену у угљу, нафти и гасу.

Фосилна горива су створена из живота. Она су транформисани остаци биљака и животиња које су живеле стотинама милиона година у прошлости. Дартнел такође указује да је померање тектонских плоча кључан фактор у слагалици појављивања интелигентног живота на планети.

„Постоје бројни разлози који указују на то да би се интелигентан живот развио на некој планети, потребно је да имате тектонска померања која регулишу климу током дугих временских периода“, истиче Дартнел.

Студија Универзитета у Сиднеју из 2022. године објаснила је како Земљина тектонска померања померају угљеник из дубине Земље према површини и формирају такозвану „покретну траку угљеника“.

Тај процес је био кључан у одржавању Земљине климе у „зони Златокосе“, која је чини насељивом. Осим тога, тектонска померања такође резултирају у померању континената и стварању услова за константну производњу великих количина угља, односно фосилних горива.

Два у један

Тектонска померања не само да могу да створе услове да облици живота постану фосилна горива, већ могу да створе и идеалне услоге за тај живот да постане довољно интелигентан да научи да искористи та горива.

„У неком смислу, добијете два у једном. Имате планету са активним тектонским померањима која регулишу климу и омогућавају развој интелигентног сложеног живота“, објашњава Дартнел.

С тим у вези, научници и даље чекају да пронађу планету са активним тектонским померањима. Нити су пронашли фосилна горива у свемиру.

Оно што су открили, међутим, јесу докази о постојању главних градивних чинилаца фосилних горива – водоника и угљеника. Око 75 одсто укупне масе свемира чини водоник. Поље течних хидроугљеника откривено је на Сатурновом сателиту Титан.