Emocionalno prejedanje – kako negativne emocije zatrpavamo hranom

Kada se govori o emocionalnom prejedanju misli se na zatrpavanje negativnih emocija hranom. Kada smo besni, kada smo tužni, kada osećamo prazninu u sebi, kada smo povređeni, kada strahujemo, kada smo anksiozni, jedemo jer nam hrana smanjuje doživljaj te negativne emocije, objašnjava psihoterapeutkinja Vesna Danilovac.

„Ono što je zanimljivo je da tog trenutka kada uzmemo zalogaj hrane, mi gubimo kontakt sa našom emocijom i iz tog razloga posežemo za hranom kada smo u nekim stresnim situacijama, bilo negativnim ili pozitivnim. Pojačan apetit možemo imati i kada nam se događaju neke lepe stvari, naravno“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Pozitivne emocije predstavljaju posebnu vrstu hrane, takozvanu primarnu hranu, odnosno nešto što je izvan našeg tanjira i deluje na mnogo dubljem nivou, dodaje terapeutkinja. A što više unosimo i u svom životu imamo te primarne hrane, manje osećamo glad.

„Primarnu hranu predstavlja fizička aktivnost, dobri odnosi sa drugim ljudima, naša duhovnost i naša karijera. To su osnovne četiri namirnice primarne hrane. Pomoću njih postižemo balans, ravnotežu, i nemamo glad za životom i jednostavno ispunjavamo potrebe naše duše, ukoliko su ova četiri segmenta našeg života u nekom balansu“, napominje Danilovac.

Međutim, često smo „gladni“ ljubavi, pažnje, uspeha, druženja, zagrljaja, susreta, prijateljstava i zato posežemo za hranom jer ona predstavlja najrasprostranjeniju zavisnost, baš zato što je doživljavamo kao lek za dušu.

„Sekundarna hrana je hrana koja se nalazi na našem tanjiru i nju unosimo kako bismo sačuvali fizičku energiju, ali što imamo više primarne hrane u našem životu, osećamo manje glad i potrebu za sekundarnom hranom“, zaključuje terapeutkinja.

Preispitajte se šta vam nedostaje

Trebalo bi da se preispitamo šta je to što nedostaje u našem životu, a predstavlja primarnu hranu. A kada to otkrijemo, možda bi bilo korisno da prekinemo odnose koji nam nisu korisni, promenimo posao koji nas ne ispunjava, prevaziđemo strahove, anksioznosti, negativne emocije koje imamo, da se fizički aktiviramo, više šetamo ili bavimo se nekim sportom i da u naš život unesemo više duhovnosti, savetuje terapeutkinja.

„Emocionalno prejedanje nam daje osećaj koji nam u životu nedostaje, koji nemamo. I sa drugim zavisnostima, a ne samo sa hranom. Recimo, peciva nas podsećaju na dom, i vraćaju nam osećaj na vreme odrastanja kada smo se osećali sigurno. Potreba za slatkišima je potreba za ljubavlju. Često noću posežemo za frižiderom i jedemo, a u stvari nismo fiziološki gladni, već osećamo emocionalnu glad jer nam nedostaje bliskost, neki zagrljaj i pažnja", dodaje sagovornica Bojane Marković.

Emocionalna glad

Emocionalna glad se razlikuje od fiziološke i karakteristična je, pre svega, po tome što se javlja iznenada, i što nam je potrebna baš određena vrsta hrane, i to neodložno baš u tom trenutku.

Fiziološka glad se pak javlja povremeno, unosimo hranu u nekim vremenskim intervalima i ako u tom trenutku nemamo šta da pojedemo, možemo da odložimo potrebu.

„Emocionalna glad, pored toga što je brza, neodložna i zahteva određenu vrstu hrane, i kada pojedemo to što smo poželeli, glad ne možemo da utolimo. I kada se prejedemo, nastavljamo da jedemo jer i dalje imamo potrebu da zatrpavamo neku emociju“, naglašava terapeutkinja.

Osećaj krivice

Na kraju, posle emocionalnog prejedanja neminovno se javlja osećaj krivice. Osećaj krivice zato što smo preterali.

Ipak, to je mehanizam koji se iznova i iznova ponavlja. Mi smo njega svesni, ali ne možemo da se sa tim izborimo.

„Zato su mnoge dijete neuspešne. Jer ako pojačamo fizičku aktivnost i ukoliko primenjujemo neki restriktivni režim ishrane, mi delujemo na posledicu, na našu telesnu težinu. A s druge strane, ostaje uzrok koji nam pravi tu potrebu za hranom“, ističe Danilovac.

Postoje metode koje tačno utvrđuje uzroke emocionalne gladi, a takođe postoje i tehnike kojima se veoma uspešno mogu ukloniti ti uzroci, ali i posledice, zaključuje psihoterapeutkinja, Vesna Danilovac.