Hrana koja (ni)je dobra za povišenu temperaturu

Danijela Maslovarić je potvrdila ono što većina koristi kada ima povišenu temperaturu – a to je da je pileća supa tada zaista korisna i objasnila je da je to zbog toga što ona sadrži aminokiselinu cistein.

„Ova supica je odlična i ako dete uz temperaturu ima i neku respiratornu infekciju tada supica pomaže da se razbije sluz u bronhijama. Takođe može da vrati u normalu krvnu sliku, kada su poremećeni leukociti i neutrofili, odnosno parametri u leukocitarnoj formuli“, navela je.

Osim toga, supica je puna elektrolita, minerala, vitamina i proteina tako da je to jedna kompletna namirnica za sve starosne grupe.

Ne zaboravite na rehidrataciju

Kada imamo povišenu temperaturu veoma je važno da unosimo dovoljno tečnosti, zato što se sa skokom temperature pojačava i znojenje pa se tako gube elektroliti. Nakon toga bitna je rehidratacija, pa nutricionista preporučuje vodu, neki blagi voćni sok, blagi voćni čaj.

Osim tečnosti, nutricionistkinja preporučuje i kaše u koje ubraja pšenični i kukuruzni griz, odnosno palentu, ovsenu kašu pripremljenu sa mlekom ili vodom, jer su ovo namirnice koje ne opterećuju digestivni trakt, kako naglašava.

Od povrća je preporučljivo uzimati one blage vrste, kao što su tikvice, šargarepa, krompir, spanać, mladi grašak i boranija.

Osim meko kuvanog jajeta, može se koristiti i tvrdo kuvano jaje, jer je svakako važan unos proteina, međutim prženo jaje nije preporučljivo.

Danijela Maslovarić je objasnila da je povišena temperatura katabolički proces koji utiče na gubitak proteina, pa zbog toga treba da nadoknadimo taj optimalan unos proteina i to bi trebalo da bude jedan gram proteina po kilogramu telesne mase, što je i opšta preporuka za unos proteina.

Kada je reč o mlečnim proizvodima, savet je da se prvenstveno uzme ono što od mlečnih proizvoda najviše prija.

Izbor voća treba da padne na tzv. blaže voćke, dok je banana bogata kalijumom koji se takođe gubi sa povišenom temperaturom.

„Preporuka je da voće bude zrelo, a osim svežeg voća ono može da se da i u obliku pirea, kompota, džema, pekmeza i soka. Za povrće je preporuka da bude termički obrađeno, najbolje bareno i to u obliku neke lagane čorbice ili u obliku pirea“, savetuje nutricionistkinja.

Pileće i ćureće meso daje se samo ako temperatura ne prelazi 38 stepeni i to zbog opterećenja digestivnog trakta, kao i zbog toga što meso može da poveća unutrašnju temperaturu.

„Ako temperatura pređe 38 stepeni Celzijusa onda se meso ne daje sve dok se osoba koja ima povišenu temperaturu ne konsultuje sa lekarom i dok on to ne odobri“, naglašava Maslovarić.

Sve ove namirnice opterećuju digestivni trakt, dodatno zagreva telo, odnosno podiže unutrašnju temperaturu zbog specifičbnog dinamičkog dejstva hrane. Čak se povećava i bol u telu, a može da dođe i do nekih infekcija, navodi nutricionistkinja.

Kada imate povišenu temperaturu trebalo bi izbegavati svu konzervisanu hranu, masnu i suhomesnatu hranu, stare i prezrele sireve,odnosno kačkavalje i tvrde sireve koji sadrže više od 45 odsto mlečne masti i koji mogu da pojačavaju upalne procese u organizmu i usporavaju prolazak temperature.

Zanimljivo je da iako se alkohol nekada koristio za skidanje temperature, tako što su se njime trljale šake i stopala, alkohol ipak ne bi trebalo da se pije u stanju povišene temperature i to nijedna vrsta alkohola.

Nezaobilazni čajevi

Čajevi koji se najviše preporučuju su tzv. dijaforetici, a u njih spadaju nana, kamilica, cvetovi zove i matičnjak. Đumbir takođe spada u prirodni antipiretik. Objasnila je da dijaforetici zapravo prvo podignu temperaturu, pa time podstiču znojenje i čišćenje organizma od toksina i tako zapravo temperatura pada.