"Acin ključ" - treba paziti šta jedeš, ali nekad dati sebi oduška

Iako je fizička transformacija čoveka koji je smršao čak 40 kilograma za svaku pohvalu, stereotip po kome se ljudi pitaju da se nije razboleo kad je tako smršao, i dalje postoji, priznaje Aca koji je svojevremeno imao čak 128 kilograma.

„Pošto ne idem često kući u Kraljevo, sreću ljudi mog kuma na ulici pa ga pitaju: "Što ti je kum propao onako?", kaže gost RTS Ordinacije.

Naprotiv, poznati harmonikaš kaže da je stvar baš suprotna:

„Ja sam promenio neke stvari, našao neku funkcionalnost u životu, u tome što radim. To je bio neki moj smer, zašto sam krenuo da vodim računa o sebi, svojim kilogramima, da bih bio funkcionalnan u svome poslu“.

Pojedem pljeskavicu, lisnato testo i topli sendvič, a bečku šniclu ponesem da grickam do kuće

Svestan je da nagomilani kilogrami nisu bili samo estetski, već pre svega zdravstveni problem koji se godinama samo pogoršavao, a zbog kog mu je bilo teško da radi i funkcioniše.

„Ja zaista volim da jedem i tu sam povukao na svoju mamu koja je sa Divčibara, iz kraja u kome se odlično kuva“, istakao je Aca.

U vreme dok je tamo često odlazio imao bend "Prestiž"  i sa njim je svirao po klubovima uglavnom večernje svirke gde se svira od 10- 11 do 2 - 3- 4 ujutru:

„I ti sad tu sviraš, praviš super zabavu, praviš ogromne pazare tim gazdama. Suština je da si ti toliko dobar koliko napraviš da se to veče popije. Onda smo i mi pili tu",  seća se da je posle svirke običaj bio da se ode na ogromnu picu ili metarsku palačinku, pljeskavicu i drugo.

Svestan je da su te količine hrane bile ogromne i da su uz nespavanje, netreniranje i alkohol vodiile jedan potpuno nezdravi način života i začarani krug iz koga je bilo teško izaći. Setio se i kako je pre jedne svirke u Sarajevu pojeo 40 ćevapa samo da bi se smirio posle nekoliko vezanih napornih dana. U to vreme, to mu je bio normalno.

Nisam sam mogao pertlu da vežem

Aca Sofronijević prisećao se i koliko se loše i zapravo nefunkcionalno osećao sa 128 kilograma i zaključio da je ključan momenat kada je rešio da mora da smrša onaj u kome bukvalno nije mogao da se sagne kako bi zavezao pertlu, već mu je tada u pomoć priskočila mama koja mu je zapertlala pertle. Nakon ovog doagađaja obratio se stručnjaku koji ga je naučio kako da živi zdravo. 

Proces regulisanja težine je dugotrajan i nimalo nije lak.

„Ja imam tu volju za životom jer sam video kako je loše biti gojazan, kako ne možeš ništa, nikada ne bih mogao sada da se vratim na staro. Volim ja i sad da pojedem pečenje, ali ne bih mogao da se vratim na tu disfunkcionalnost kompletnog tela, mozga, na kraju i duše", rekao je Aca.

Kaže da je najbitnija stvar istrajnost, pa tako ni sam nije odustao već je malo po malo krenuo da topi tu svoju težinu, ali je učio i na greškama i kaže da nije kvalitetno trenirao, da nije znao kako se pravilno kombinuju namirnice, šta bi trebalo da jede u koje doba dana, i često je jeo „da ne bude gladan".

„Ja sam tek 2018. godine naučio da ne moram da unosim toliko hrane količinski da bih bio sit. To je takva jedna prevara. Treba jesti prave nutrijente, kvalitetnu hranu i onda je to kao dobro gorivo za tvoje telo,tačno potrošiš onoliko koliko ti treba", napominje Sofronijević.

Osim ishranom, težinu je regulisao i zahvaljujući funkcionalnim treninzima, plivanju i biciklizmu. Toliko vozi da je išao biciklom od Kraljeva na crnogorsko primorje.

Podseća kako bi izgledao stari Aca:" Zamislite sada na ovu težinu moju harmomniku koja ima 13 kilograma i mojih dodatnih još 43 kilograma koje sam imao. Ne znam koliko bih u mom poslu, koji je jako obiman i jako naporan, mogao da izdržim i ko zna šta bi me sačekalo - šećer ili ko zna da li bi srce izdržalo. Ja ne mogu da uporedim sebe sada, moje raspoloženje, moju energiju, to koliko stvari mogu da uradim sada za neko određeno vreme".

Tvrdi i da mu sada mozak radi drugačije, da je koncentrisaniji, ali i da mnogo bolje svira jer mu je lakše da nosi svoj instrument. Isto tako oseća i da mu je bolja koncentracija prilikom pisanja muzičkih aranžmana. U svom novom fizičkom stanju pronašao je i mentalnu snagu, i otkrio da je mnogo funkcionalniji i zdraviji ovakav kakav je danas.

Njegova glavna poruka je umerenost, naglasio je više puta, bilo da je u pitanju hrana, treninzi ili bilo šta drugo u životu.

"Acin ključ" - većinu dana paziti šta jedeš, ali nekad dati sebi oduška

Iako je sada uveo potpuno nov režim po kome živi, ipak priznaje da ponekad ima osećaj prejedanja, jer se nekad uželi namirnice koju ne konzumira često, pa kad je se dokopa prosto ne može da se zaustavi kad počne da jede. Najizazovniji za njega je sladoled:

"Ako uzmem malo, ode cela kutija", priznaje, pa dodaje da nije suština u konstantnom gladovanju, već da se upravo ponekad i opustite, ali da je važno da uvek postoji više boljih dana, odnosno da se češće vodi računa o ishrani, a da se ponekad sebi ipak da oduška.

Tvrdi da takav stav vodi do uspeha, a on je najbolji primer uspešnosti ove teorije. Ipak, prejedanje ne treba sebi dopustiti jer je, kako kaže, to najgora stvar koja može da vam se desi.

Aca Sofronijević potvrdio je da nije držao dijetu nikada, ali da je naučio da pravilno kombinuje namirnice. U početku je bilo najvažnije da se uobroči i smanji količinu hrane. Sada zna da je godinama grešio u kombinovanju hrane, pa je možda i jeo malo, ali je grešio tako što je posle obroka pio Kokakolu ili kafu, što danas smatra lošim izborom.

Otkrio je da on je imao pomoć stručnjaka, koji ga je obučio kako se pravilno kombinuju namirnice i sada tačno zna šta treba da unese više pred neke veće napore, a šta da smanji. Kaže i da mu nije teško da sam priprema hranu, da se uvek trudi da ima dosta salate i da ne vezuje pogrešne namirnice, na primer krompir ili pirinač sa mesom.

Isto tako nikada ne jede slatko posle završenog obroka jer je otkrio da na njega to loše utiče jer mu organizam traži još i još. Takođe, nikako ne pije vodu neposredno nakon jela, već tečnost unosi kad prođe nekih 45 minuta od obroka. Nekada mu čak prija da supu pojede na kraju obroka, iako mu se drugi zbog toga smeju.

Aca je predstavio svoj uobičajeni jelovnik. Rekao je da doručkuje uglavnom kašice od heljde sa kombinacijom smrznutog voća. Kada ide na trening, dodaje nekad protein iz surutke, nekad doručkuje jaja ili neku dobru salatu, a često napravi i humus koji jede u kombinaciji sa integralnim hlebom. U zavisnosti od izbora doručka, užina najčešće bude voćna, a nekada bira štanglicu čokolade sa dosta kakaoa ili dve urme uz malo badema ili 2-3 brazilska oraha.

Ističe da za ručak ima nešto kuvano - grašak, sočivo, pasulj koji uvek vezujem sa malim parčetom integralnog hleba, jer tad se sve te aminokiseline iz tih namirnica koriste maksimalno. Insistira da uzima biljne proteine, a da je shvatio da je njemu dovoljno svega 100 do 200 grama mesa po obroku maksimalno da bi bio sit, i to 2 -3 puta nedeljno.

„Dva - tri puta nedeljno jedem meso, dva puta nedeljno ribu, ostalo je neka biljna hrana. Od trenutka kada sam smanjio meso i naučio kako da se odmaram, tada sam počeo da dišem - oslobodio mi se nos, nemam više šlajm. Bio mi je uvek i to povišen nivo kortizola u telu i to je uvek izazivalo sinuzitis", a objašnjava da kako je smanjio unos mesa, smanjio je i upalne procese u telu. Posle nekih mesec i po dana, uz neke čajeve kaže da je prodisao pa mu više nije zapušen nos ujutru", rekao je Aleksandar.

Nekada gojazni harmonikaš Aleksandar Sofronijević na kraju je zaključio vođen sopstvenim iskustvom:

„Svako ko hoće da smrša mora prvo sebi da postavi jasan cilj i da shvati da je to životno važno, odnosno da tome pristupi kao da mu od toga zavisi život i da na taj način jednostavno nateraš sebe, na drugi način nema šanse. Ja sam to tako sebi zadao, da mi od toga zavisi život".

To je ono kako bi posle svoje uspešne borbe posavetovao i svog dobrog prijatelja, ali još jednom podseća da to ne može da se desi preko noći, već da ceo proces traje godinama i da je u njemu najbitnije istrajati i ići polako, jer njegovo iskustvo pokazuje da oni koji brzo smršaju, za nekoliko meseci, još brže se i vraćaju i budu još gori od startne pozicije, i zato je bolje sve raditi postepeno i temeljno, naglašava Sofronijević.

Naravno, cela priča o ishrani ništa ne vredi bez izbora pravog sporta, osvrnuo se još jednom na lični primer u nadi da će podstaći i druge da o svojoj težini razmišljaju prvenstveno zbog zdravlja.