Svaki bol koji traje više od par nedelja je hronični bol

Svaka peta osoba u svetu se suočava sa hroničnim bolom. Bol se pominje još od 10. veka pre naše ere, još kod Homera, preko Hipokrata i svi drevni učitelji kažu da je bol naš prijatelj, navodi anesteziolog, profesor dr Nebojša Knežević, predsednik Američkog udruženja za interventnu terapiju bola u Ilinoisu.

„To je neka lampica koja se upali i kaže da nešto nije u redu. Znači, to je neko neprijatno emocionalno ili senzorno iskustvo koje je uglavnom izazvano oštećenjem tkiva ili potencijalnim oštećenjem“, objašnjava profesor.

Međutim, jako je važno napraviti razliku između akutnog i hroničnog bola. Akutni bol ne treba ignorisati, ali bi on trebalo za izvesno vreme da prođe. Ukoliko pak bol traje duže od tri meseca, onda se on u medicini naziva hroničnim.

Intenzitet bola

S obzirom na to da je bol subjektivni osećaj, vrlo je teško utvrditi njegov intenzitet. Lekari i dalje koriste numeričku skalu od 1 do 10 za utvrđivanje stepena bola.

Bol od jedan do tri se klasifikuje kao umereni, blag bol. Između četiri i šest je srednje težak, a preko sedam je ozbiljniji bol, napominje dr Knežević.

„Ljudi istog porekla, istog pola, istih godina mogu bol da doživljavaju na različiti način. Bol nije isti kod svih i to je jedan od velikih problema za lekare. Mene zato u kliničkoj praksi više zanima koliko njih taj bol ograničava u nekim svakodnevnim aktivnostima. Da li mogu i koliko mogu da funkcionišu sa tim bolom. Da li ih remeti u spavanju, da li ne mogu da se kreću...“, navodi sagovornik Ivane Božović.

Glijalne ćelije

Za glijalne ćelije zna se odavno. Na grčkom, glija znači lepak. Nekada se mislilo da je funkcija glijalnih ćelija samo da zalepe nervne ćelije i neurone koji su glavni i na koje se medicina fokusirala u terapiji i lečenju.

„Međutim, pošto glije nisu tu samo da ishranjuju, donose kiseonik, otklanjaju oštećene neurone, već na tom ćelijskom i molekularnom nivou one i te kako reaguju sa nervnim ćelijama“, ističe profesor.

U kliničkim ispitivanjima već su potvrđena pozitivna dejstva pojedinih medikamenata koji imaju funkciju modulatora takozvane glijalne aktivnosti, tako da se pretpostavlja da će pomoći u sprečavanju stanja hroničnog bola.

Inovativni lekovi za terapiju hroničnog bola

Profesor Knežević je i šef Centra za ispitivanje bola u bolnici u Čikagu i dodaje da postoji još niz lekova koji su ušli u treću fazu kliničkih ispitivanja, među kojima su i razna monoklonalna antitela jer se razmatra i imunska reakcija u terapiji bola.

„Već se počelo sa njihovom primenom kod migrena, kod osteoartritisa i drugih bolnih stanja. Kod mene u klinici se ispituje terapija za bolove u donjem delu leđa“, dodaje gost Klinike Nazdravlje.

Bol u leđima je najdominantniji kod većine pacijenata, prvenstveno donji deo leđa. Zatim ide vrat zbog modernog načina života, posebno tokom pandemije kada je počeo i rad od kuće, smanjena fizička aktivnost i provođenje većine vremena za kompjuterom, a kičma to ne prašta, tako da su bolovi u kičmi nešto sa čime se lekari najčešće susreću, navodi profesor dr Nebojša Knežević.