Mnogi maštaju da postanu piloti, ali samo dva odsto svetske populacije može da ispuni sve uslove

Vazduhoplovna medicina proučava uticaj letenja i faktora letne sredine na organizam pilota, kao i letačkog osoblja, putnika, padobranaca.

Letenje u složenim meteorološkim uslovima, kosmičko zračenje, udisanje kiseonika pod povišenim pritiskom, uticaj gravitacione sile, vanredni događaji tokom leta - samo su neki od faktora kojima su piloti svakodnevno izloženi.

„To baš nije gostroprimljiva sredina. Imamo čitav niz stresora koji mogu delovati na posadu u tim situacijama. Imamo brzinu, buku, vibracije, temperaturne varijacije, prostrornu dezorijentaciju. Prilikom svakog kružnog kretanja aviona, pilot trpi određene sile ubrzanja koje povlače krv u donje partije tela, mozak ostaje bez kiseonika i može dovesti do vizuelnih problema ili gubitka svesti“, objašnjava potpukovnik dr Nenad Bačević, specijalista vazduhoplovne medicine Vojno-medicinskog instituta.

Fiziologija ljudskog organizma ne može da prati razvoj savremenih vazduhoplova sa visokim prirastom ubrzanja. Zbog toga su piloti u stalnom procesu trenaže pomoću humane centrifuge, uređaja za demonstraciju prostorne dezorijentacije i hipobarične komore.

„Prostorna dezorijentacija je trenutno najveći problem savremenog vojnog i civilnog vazduhoplovstva. Neke od poznatih iluzija su autokinetička iluzija kada posle dužeg posmatranja svetlog predmeta na tamnoj površini, on počinje da se kreće. Razlog za to i jeste dizajn trepćućih svetala na vazuhoplovima. Pilot često može zameniti svetla grada sa zvezdanim nebom pa uvesti vazduhoplov u nepravilan položaj. Takođe, letenje iznad mora je izuzetno zahtevno zbog nedostatka orijentira“, dodaje potpukovnik Bačević.

Proučavajući uticaj letnih faktora na telo pilota godinama unazad, naučnici su zaključili da je podnošljivost tih faktora individualna osobina svakog čoveka, pa je dobra selekcija letačkog kadra jedan od osnovnih preduslova za uspešnu pilotsku karijeru.