Dojenje je hrana, ako odrasli mogu da jedu na javnom mestu, zašto ne mogu bebe

Prvenstveno kao dula i neko ko se bavi emotivnom i fizičkom podrškom ženama tokom trudnoće, na samom porođaju, ali i u periodu nakon bebinog rođenja, Marijana Gnjatić, gostujući u Beogradskoj hnonici, naglašava da je važno da majke znaju da vodeće svetske zdravstvene ustanove, poput Svetske zdravstvene organizacije, Američke akademije pedijatara, Unicef, preporučuju dojenje ne samo godinu dana, već minimum dve godine i više.

„La leće liga“ kao jedna od vodećih organizacija koja podržava mame koje doje, predlaže da mame doje bebu onoliko dugo koliko ono želi.

„Teško je mami kojoj je to prvo dete da se izbori sa uticajem okoline. Međutim, ono što ona treba je da kaže je da je to njena stvar. Znači, apsolutno je to njena i bebina stvar“, naglašava Marijana Gnjatić.

Takođe, dodaje sagovornica Ane Manojlović, majčino mleko zadržava svoje nutritivne vrednosti i dete kroz mleko i dalje dobija veliku količinu potrebnih i vitamina, i minerala, i proteina na dnevnom nivou.

„Dojenje, ujedno, zadovoljava i emotivne potrebe deteta i mnogo je lakše smiriti dete tako što ćemo mu dati da doji, a ne pokušavati verbalno da ga umirimo“, napominje dula.

Nije sramota dojiti dete u kafiću, parku, tržnom centru jer svi znamo da je dojenje hrana, ali je isto tako i emotivna podrška, bliskost i povezanost.

„Ako mi kao odrasli sve to možemo da pokazujemo na javnom mestu, onda apsolutno svaka mama sa svojom bebom i sa svojim detetom ima pravo da to radi na javnom mestu“, naglašava gošća Beogradske hronike.