Posledice „ukradenog“ sata i kako ga vratiti – ranije na spavanje i duge šetnje

Prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da promena vremena i taj jedan sat manje sna, koliko se činio kao mala promena našeg dnevnog ritma, zapravo ima veliki efekat na organizam.

Vreme ustajanja je pre svega regulisano poslom koji ljudi obavljaju.

„Taj neki društveni sat je nešto što nas primorava da ustajemo u određeno vreme. Upravo ova pomeranja vremena diktirana su tim društvenim satom, koji vrlo često nije u saglasnosti sa onim što zovemo sunčani sat, a ponajmanje sa našim unutrašnjim časovnikom, odnosno endogenim bioritmom“, objašnjava Hrnčić.

Funkcionisanje organizma i svi fiziološki procesi odvijaju se po unutrašnjem časovniku i taj ritam je pod uticajem svetlosti koja dolazi od sunca.

Sunčeva svetlost navija taj naš unutrašnji časovnik, ističe profesor.

Prelazak na letnji režim računanja vremena predstavlja dodatni stres za organizam i brojne zdravstvene organizacije i društva se slažu da bi prelazak na letnje računanje vremena trebalo obustaviti.

„Taj jedan sat manjka dovodi do značajnih negativnih zdravstvenih efekata i moramo da balansiramo između tih štetnih efekata i mogućih koristi koje ta promena računanja vremena donosi“, kaže Hrnčić.

Prema njegovim rečima, treba uzeti u obzir da su se okolnosti u kojima je uvedeno letnje računanje vremena znatno promenile.

Negativne posledice

Praksa ljudi, poslovne i dnevne navike nisu iste kao što su bile 20-ih godina prošlog veka kada se počelo sa praksom pomeranja časovnika.

„Primera radi, studije su pokazale da tokom prvog ponedeljka posle pomeranja kazaljki sat unapred se dešava veći broj saobraćajnih nezgoda. To je baš zbog toga što se u tim danima javlja blaga nesanica tokom noći i pospanost i umor tokom dana“, navodi profesor.

Negativni efekti pomeranja časovnika se takođe vide i kod povećane pojave depresije - oko 11 odsto povećanje.

„Dalji efekti su uočeni i kod kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Incidenca miokarda u prvoj sedmici nakon letnjeg računanja vremena je mnogo veća nego u ostatku godine“, ističe Hrnčić.

Remećenje biološkog časovnika takođe utiče i na imuni sistem i lučenje hormona, pa se tako u prvoj nedelji beleži povećano lučenje kortizola – „hormona stresa“.

Postepeno prilagođavanje, što više šetnji na suncu

Prelaskom na letnje računanje vremena zapravo se oduzima jedan sat od večeri, koji se dodaje na dan. Taj jedan sat bi trebalo nadoknaditi telu.

Najbolje bi bilo postepeno se prilagođavati.

„To se može uraditi tako što nekoliko dana pre prelaska na drugo vreme polako menjamo svoju dnevnu rutinu i odlaske na spavanje“, kaže profesor Medicinskog fakulteta.

Pravilno odlaženje na spavanje koje se postepeno prilagođava letnjem računanju vremena, dugotrajne šetnje po suncu, izlaganje svetlosti i pravilna fizička aktivnost su recept – sve to će prilagoditi organizam na promenu računanja vremena.

Dužina i kvalitet sna

Odraslom zdravom čoveku potrebno je od 6 do 9 sati sna, u zavisnosti od hronotipa svakog pojedinca. U svakom slučaju, najmanje 6 časova bi trebalo provesti spavajući, a optimalno 7 do 8.

Osim dužine sna, veoma je važno imati i kvalitetan san, u pogledu njegove dubine i arhitekture.

„Naša istraživanja su pokazala da narušen kvalitet i fragmentirano 'iscepkano' spavanje, ima negativne posledice na dnevno funkcionisanje i ostavlja trajne posledice na zdravlje“, ističe Hrnčić.

Spavanje je regulisano sa dva procesa – procesima C i S.

„Jedan je cirkadnevni ritam, a drugi je akumulacija umora koji imamo tokom dana. Za pravilno spavanje najvažnije je uspostaviti higijenu spavanja u smislu pravilnog odlaženja. Trebalo bi ustaliti organizam na određeno vreme odlaska u krevet i uspavljivanja, kao i vreme buđenja“, objašnjava profesor.

Napominje i da bi pred spavanje trebalo izbegavati kafu, energetske napitke, tešku hranu i intenzivnu fizičku aktivnost. Takođe, pred spavanje bi trebalo izbegavati izloženost veštačkom „plavom svetlu" mobilnih telefona i drugih uređaja.