Naši naučnici proučavaju da li kovid-19 ostavlja trajne posledice na plućima

Krajem januara Klinika za pulmologiju je izašla iz kovid sistema, jer je od marta prethodne godine bila u crvenoj zoni. Hronični bolesnici sa akutnim manifestacijama morali su da se obraćaju Urgentnom centu, objašnjava profesor Violeta Mihailović Vučinić gostujući u Jutarnjem programu.

„Po preporukama Ministarstva zdravlja, Klinika za pulmologiju je nastavila da zbrinjava onkološke bolesnike, sve ovo vreme. Izolovali smo onkološku službu u posebno krilo zgrade i nijedan pacijent nije dobio kovid u našoj ustanovi“, naglašava profesorka.

Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije je vodeća ustanova, kada je reč o lečenju karcinoma pluća i prima oko 4.000 hiljade pacijenata. Podaci pokazuju da je tokom prošle godine dijagnostikovano za četvrtinu manje obolelih od karcinoma pluća, nego što je to bilo ranijih godina. Postavlja se pitanje da li je to realna brojka ili je pandemija uzrokovala da pacijenti ne dolaze na pregled.

Gošća Jutarnjeg programa naglašava da pandemija nije sigurno mogla da utiče na tako veliki pad. Može se pretpostaviti da je izvestan broj ljudi oklevao da se obrati lekaru, ali dijagnostička služba nije prestajala sa radom i docent dr Spasoje Popević, bronholog, radio je sve vreme na Institutu za onkologiju i radiologiju.

Kakve posledice kovid infekcija ostava na plućima

Pacijenti koji su preležali kovid infekciju pokušavaju preko interneta da se obaveste o mogućim posledicama koje ova bolest ostavlja na pluća i, što je razumljivo, često sami sebi postavljaju vrlo pogrešne dijagnoze. Najčešće se pominje fibroza pluća. 

Profesorka Mihailović Vučinić naglašava da je fibroza nešto definitivno, to je zamena plućnog tkiva sa fibroznim tkivom i to su promene koje su vrlo ireverzibilne, i u današnje vreme se pokušava da se ovi bolesnici leče oralnim antibioticima.

Ono što smo primetili kod bolesnika sa kovidom 19 su neke plućne promene u parenhimskom tkivu, nalik na fibrozirajuće , i u startu se koristi kortikosteroidna terapija, koja se daje prema protokolu, d a bi se snizio nivo zapaljenskih procesa. Svako zapaljenje nužno dovodi do stvaranja ožiljka.

Mi još uvek ne znamo koliko su te promene definitivne, a pretpostavljam da ćemo saznati mnogo više i u sklopu ovog projekta, jer je predviđena komplektna laboratorijska slika, imunološka, metabolička,biohemijska uz radiološko i rentgenolopko praćenje.

„Učesnici programa su ekipa istraživača iz instituta Vinča, na čelu sa profesorkom Snežanom Pejić, zatim Biološki fakultet i Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković. To je praćenje bolesnika koji su preležali kovid 19, a cilj nam je da vidimo, da li postoje neki prediktivni parametri na osnovu kojih ćemo moći da utvrdimo kod kojih bolesnika će se razviti neka teškai opasna klinička slika", istakla je profesorka.

U toku je i druga faza vakcinacije, a koliko ona može da nam pomogne da postignemo dobar imunitet i otpornost svakog pojedinačnog organizma.

„Ako se setimo kroz istoriju, svaka vakcina mora da donese smanjenje obolevanja,a neke bolesti su potpuno iskorenjene. Svaka vakcina za svaku bolest mora da da benefit ili da ublaži samu kliničku sliku, ako dođe do bolesti", napomenula je prof. dr Violeta Mihailović Vučinić.