Pandemija jeste uticala i na naše mentalno zdravlje, ali i to će proći

Pandemija kao sveopšta kriza nas sigurno menja, a ono što sada sigurno znamo to je da je ona promenila naš način života, način komunikacije i mnoge druge stvari na kratke staze, a za neke dubinske promene ličnosti treba puno više vremena i kada kriza bude prošla, a proći će, da ćemo se vrlo brzo vratiti pređašnjem načinu života, navodi sagovornica Ivane Božović, doc. dr Ivana Stašević Karličić direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“.

„Koliko ćemo to moći realno, pitanje je koje ostaje. Naravno, strah, anksioznost, neizvesnost, sve što smo doživljavali naročito na početku ovih zbivanja koja nam je priredio koronavirus su bile očekivane reakcije. Ono što nam je vreme donelo, to je jedna vrsta adaptacije. Svi smo se rodili da se adaptiramo. Adaptacija na stres, na novonastale okolnosti je najbolji instrument koji nam je evolucija dala da preživimo i većina stanovništva se za sada adaptirala“, dodaje doktorka.

Oni koji nisu uspeli da mobilišu svoje najzdravije snage imaju neke simptome, ali zdravstveni sistem Srbije ima dovoljno resursa, i ljudskih i ostalih, da zbrine sve ljude kojima je pomoć potrebna, naglašava gošća RTS-a.

Pandemija je uticala na sve, ekonomiju, sport i na život, a samim tim i na mentalno zdravlje, pre svega u smislu nekakvog izazova, napominje psihološkinja Tanja Subotić iz Klinike „Dr Laza Lazarević". Nalazimo se u jednoj kriznoj situaciji i ovo jeste prilika da pokažemo neke svoje snage, ali ako imamo i neke slabosti i to je sasvim u redu. Postoji način da se i tu pomogne.

Kako je pandemija uticala na naše mentalno zdravlje

„Najčešći problemi koji se javljaju su poremećaji sa anksioznošću, sa strahom. Ima i psihotičnih reakcija koje se ne mogu vezivati samo za koronu. Postoje ljudi koji su senzitivniji i koji bi i inače u nekim kriznim situacijama ispoljavali neke manje adaptivne obrasce ponašanja, razmišljanja ili osećanja. I to je nešto što je uobičajeno“, napominje psihološkinja.

Većina stanovništva, ne samo kod nas, već na čitavoj planeti, ima neki korpus negativnih osećanja i to je sasvim očekivano i normalno.

U ovom trenutku na Klinici „Dr Laza Lazarević" nema povećanog broja pacijenata, ali se, kao i uobičajeno, očekuje povećan broj oko novogodišnjih i božićnih praznika. Stiže vreme kada se puno bilansira, manji je broj dnevnih sati, a sve to doprinosi pogoršanju raspoloženja.

Ukoliko osetimo strah, neizvesnost, paniku vrlo je važno da prvo razmislimo zbog čega se tako osećamo. Važno je znati da sve to što osećamo u ovakvoj situaciji je normalno, jer mi jesmo svi u neku ruku u ovom trenutku egzistencijalno ugroženi.

„Možemo se zaraziti. Ako se zarazimo, oboleti. Ako obolimo, niko ne može tačno da nam kaže kako će izgledati naš tok bolesti. U tom smislu su osećanja nelagode sasvim očekivana i normalna. U ovom momentu kada ta osećanja počnu da remete naš tok života, kada više ne možemo da izlazimo u susret našim obavezama i uopšte ne možemo da funkcionišemo kao inače, to je prilika da se obratimo za pomoć“, naglašava Subotićeva.

Građani cele Srbije na raspolaganju imaju besplatne tele-apel linije

Od 16, marta do danas u skladu sa doktrinom Svetske zdravstvene organizacije Ministarstvo zdravlja brine o sveukupnom zdravlju građana i u toj nameri je otvorena i linija za psihosocijalnu podršku, besplatni servis 0800-309-309 na koji se javljaju građani sa cele teritorije Republike.

„Nešto više se javljaju žene nego muškarci. Javljaju se sa različitim problemima, a u stvari dinamika pandemije je diktirala problematiku koja se tiče mentalnih smetnji. U početku su nas najviše zvali zbog neizvesnosti, straha, zbog toga što je sve ovo bilo nepoznanica. Sada već više zovu oni ljudi koji imaju neke mentalne smetnje za koje je neophodna intervencija“, naglašava direktorka Klinike.

Puno toga je rešeno zahvaljujući kratkim psihoterapijskim intervencijama telefonom. Moguća je i komunikacija putem Skajpa, pre svega za zdravstvene radnike koji rade u kovid sistemu i koji sagorevaju tokom prethodnih meseci. Postoji i Skajp linija za sve ljude u unutrašnjosti koji su izgubili odeljenja psihijatrije u bolnicama koje su prešle u kovid sistem, dodaje dr Stašević Karličić.

Takođe, pokrenuta je i Nacionalna linija za prevenciju samoubistva na koju se javljaju svi kojima je pomoć potrebna, a ne samo oni koji imaju suicidalnu ideaciju. Zovu i njihovi članovi porodice i zabrinuti prijatelji i traže različite vrste pomoći, navodi Tanja Subotić.

„Do sada smo imali skoro 9.000 poziva na toj liniji 011/7777-000 koja takođe radi 24 sata i besplatna je. Tu takođe rade profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja sa klinike, tako da smo konačno i mi dobili taj tele-apel koji dokazano pomaže u prevenciji samoubistva“, napominje psihološkinja.

Od čega najviše strahujemo i šta nam odmaže

Danas ljudi najviše strahuju od toga da će se zaraziti ili ako su pozitivni da će zaraziti nekoga sa kim žive, porodicu, prijatelje. Razmišljaju o tome s kim su imali kontakt. Da li postoji mogućnost da su nekome doneli virus. Takođe javlja se i jak osećaj neizvesnosti kada se razbolite od kovida-19 kako će teći tok bolesti.

Nažalost na naše mentalno zdravlje utiče i bujica lažnih vesti koje se šire po društvenim mrežama, kao i to što svi pričaju samo o koronavirusu. Od početka pandemije je apelovano na građane da je veoma važno napraviti jednu dozu koliko ćemo vremena dnevno potrošiti na tu vrstu informaciju, i što je mnogo važnije, iz kojih izvora ćemo se informisati. Neophodno je da to budu relevantni izvori. Takođe je važno da tome ne posvećujemo previše vremena, savetuju stručnjaci.

Kako da prebrodimo ovaj sudar sa prirodom

Pandemija će se završiti. Ona je deo prirodnog toka. Mi pripadamo prirodi i ovo jeste naš sudar sa prirodom, naglašava doc. dr Ivana Stašević Karličić.

Za to vreme osim obaveznih epidemijskih mera, treba da znamo da idemo ka dobrom cilju i da je svaki novi dan dan manje do konačne pobede nad pandemijom celog sveta, ne samo naše zemlje. Do tada, prave navike, higijena spavanja, zdrava ishrana, što više umerenih fizičkih aktivnosti. Vratite se sebi. Upoznajte sebe i svoje voljene. Dajte ljubav da biste je primili i to je najbolji savet i za nas i za naše bližnje, savetuju sagovornice „Klinike Nazdravlje“.