Infarkt je smrtonosniji od kovida-19 zato ne odlažite posetu lekaru

Kardiovaskularni bolesnici su tokom pandemije koronavirusa svrstani u rizičnu grupu, zajedno sa svim ostalim hroničnim bolesnicima. Kako naglašava prof. dr Arsen Ristić, jasno je da infekcija koja počinje upalom pluća i pravi ozbiljan poremećaj razmene gasova u organizmu opterećuje kardiovaskularni sistem.

Najčešća bolest srca je ishemijska bolest – ljudi koji imaju anginu pektoris ili oni koji su doživeli infarkt i imaju srčanu slabost – stanje svih tih bolesnika se jako pogorša kada padne kiseonik u cirkulaciji, kada razmena gasova nije dobra, dodaje profesor.

„S druge strane, jedna burna upala pluća opterećuje desnu polovinu srca pa se onda srčana slabost neminovno pogorša, a sa treće strane, bolesnici kojima se ova infekcija proširi na druge segmente, kao što je cirkulacija ili sam srčani mišić, oni koji dožive upalu srčanog mišića, miokarditis, imaju takođe, ozbiljne potencijalne komplikacije, pogotovu ako su pre toga već imali neku drugu kardiovaskularnu bolest“, napominje profesor Ristić.

Hronične kardiovaskularne bolesti i kovid-19

Doktor Dalibor Dragišić, kardiolog u KBC „Dr Dragiša Mišović“ koja radi u kovid sistemu skoro sve vreme pandemije, navodi da je primećeno da veliki broj pacijenata ima klasično zapaljenje srčanog mišića, odnosno miokarditis, jer koronavirus, kao i svi drugi virusi, pored toga što zahvataju pluća, zahvataju i druge organe u telu.

„Težina kliničke slike može da se keće od blaže, a može da vodi i do ozbiljnog zapaljenja koje će kasnije kao trajnu posledicu da ostavi srčanu slabost“, dodaje kardiolog.

Kovid-19 je sistemska bolest. Pluća su najčešće pogođen organ, ali su vrlo često zahvaćeni i srce, i bubrezi, i mozak. Naravno, to se ne dešava kod svih pacijenata.

„Ali ako je pacijent već imao neku arterosklerozu i plak na krvnim sudovima, to zapaljenje može da dovede do pucanja plaka koji će izazvati akutni koronarni sindrom i izazvaće infarkt, i opet srčani mišić na drugi način pati“, dodaje dr Dragišić.

Međutim, dodaje profesor Ristić, na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, pojavljuju se bolesnici koji i posle više od mesec dana od preležane kovid infekcije imaju pogoršanje srčane slabosti, sa opasnim aritmijama, sa znacima burne upale srčanog mišića, što je uobičajeno i za druge virusne infekcije na srcu, mada je taj period obično mnogo kraći, nego u slučaju kovida-19.

Šta je D-dimer analiza?

U kardiološkoj praksi D-dimer je analiza koja se uradi kako bi se procenilo imali neko krvne ugruške u cirkulaciji, a najčešće se radi zbog sumnje na jedno vrlo ozbiljno stanje koje se zove plućna embolija, objašnjava profesor Ristić.

„To je jedan od najčešćih uzroka smrti u ozbiljnim stanjima i to je jedan od problema kod kovida-19 koji se može adekvatno sprečiti široko dostupnom terapijom“, napominje gost Ivane Božović.

Analiza D-dimera nije isključivo marker tromboze. On je i marker upale i može biti povišen i kod ljudi koji imaju bilo koju vrstu zapaljenskog procesa u organizmu. Tako da povišen D-dimer nije jednako tromboza, i nije jednako embolija pluća, naglašava profesor. Ali ako je on negativan onda nema embolije pluća.

Doktor Dragišić dodaje da vrednosti D-dimera nisu povišene kod svih pacijenata obolelih od kovida-19, ali kod većine jesu. Inače, to je standardna analiza koja se po protokolu radi prilikom prijema bolesnika, jer na osnovu nje se otprilike može predvideti i tok hospitalizacije.

„Pokazalo se da pacijenti sa vrlo visokim vrednostima dimera se češće komplikuju, zahtevaju intenzivniju terapiju. Analiza se radi na prijemu, ali i na otpustu jer se na osnovu tih vrednosti određuje kako će se nastaviti lečenje kod kuće“, dodaje kardiolog.

Broj infarkta uvećan za 30 odsto

Poslednjih meseci se najčešće javljaju pacijenti sa akutnim koronarnim sindromom, koji imaju bol u grudima, koji imaju neku od formi srčanog udara, a zatim bolesnici kod kojih je došlo do pogoršanja srčane slabosti. Takođe, dosta pacijenata ima i pogoršanje aritmija, navodi profesor Ristić.

„Deo razloga za pogoršanje srčane slabosti je takođe kovid infekcija koja može, ali i ne mora biti prepoznata. Može biti prisutna u vreme kada se pogoršava srčana slabost, a može biti i nekoliko dana pre toga“, dodaje dr Ristić.

Međutim, ovo povećanje broja infarkta koje je zabeleženo na Klinici za kardiologiju KCS ne mora da znači da je posledica pandemije, već prosto da je takva redistribucija bolesnika u okviru grada i države jer trenutno u Beogradu sem Kliničkog centra, samo još Institut „Dedinje“ i VMA zbrinjavaju nonkovid pacijente.

Klinika za kardiologiju KCS i inače zbrinjava najveći broj bolesnika, ali je sada preuzela i posao svih ostalih ustanova.

Koje simptome ne smete da ignorišete?

- Pre svega to je nagla pojava bola u grudima koja ne prolazi ni posle pet minuta, niti posle uzimanja nitroglicerina.

- Naglo nastao osećaj nedostatka vazduha;

- Naglo nastalo zamaranje.

To su simptomi koji zahtevaju hitno zbrinjavanje. S druge strane, hronični pacijenti već znaju koliko mogu da tolerišu pojavu pojedinih simptoma, ali kada bol bude mnogo duži, intenzivniji, kada je praćen preznojavanjem, čak i strahom od smrti, takvi pacijenti ne bi smeli da čekaju da se što pre obrate lekaru, naglašava dr Dragišić.

To što neki pacijenti često odlažu da se jave lekaru kada osete izvesne tegobe je bio značajan problem i pre pojave pandemije, ali je sada postao dosta uočljiv ne samo kod nas već i u svetu. Ljudi u strahu od kovida-19 pokušavaju da se sami leče, čekaju da tegobe same od sebe prođu.

„To se nekada zaista i desi, ali u stanjima koja jesu urgentna, kao što su srčani ili moždani udar, svaki minut se računa i svaki minut kašnjenja ima svoje posledice na težinu samog srčanog udara i na težinu posledica koje će ostaviti. Jer potencijalni rizik od osnovne bolesti ili kovid infekcije je neuporediv“, naglašava profesor dr Arsen Ristić.

Kako da zdravo srce ostane zdravo?

Doktor Dalibor Dragišić priznaje da nema ništa novo da kaže, jer svi saveti koji važe i van pandemije, važe i danas.

Meiteranski način ishrane, sedam sati sna, pola sata brzog hoda tri puta nedeljno, uz redovno uzimanje terapije.

Profesor Ristić dodaje da hronični bolesnici u poslednje vreme zbog stresa i nedostatka bliskih kontakata imaju loše regulisan krvni pritisak i imaju češće anginozne tegobe, ali da se to rešava adekvatnom terapijom i da takvi pacijenti ne treba da oklevaju da se obrate nadležnom lekaru.