Devet decenija Džona Vilijamsa - bez njegove muzike nema Sile, a dinosaurusi ne hodaju Zemljom

Petostruki dobitnik Oskara, tvorac mnogih od najpoznatijih filmskih muzičkih tema svih vremena - od Ratova zvezda do I-Tija i Harija Potera, završava rad na muzici za dva nova filma i, ako pandemija dozvoli, planira da od aprila do novembra održi koncerte sa najmanje pet orkestara.

Osim što nastavlja da radi sa rediteljem Stivenom Spilbergom, Vilijams je spremio i novi album sa Berlinskom filharmonijom.

Izdanje albuma Džon Vilijams: Koncert u Berlinu, zapravo je snimak kompozitorovih koncerata od 14. do 16. oktobra sa Berlinskom filharmonijom.

Snimak koji traje 93 minuta uključuje mnoge poznate Vilijamsove melodije - Ratovi zvezda, Park iz doba Jure, Supermen i nekoliko manje poznatih komada, uključujući Solo: Priča iz Ratova zvezda i Elegiju za violončelo i orkestar. 

Berlinski album bi se mogao smatrati pratećim delom za prošlogodišnje izdanje Džon Vilijams: Uživo u Beču, koji je bio još jedan primer američkog kompozitora koji diriguje jednim od najpoznatijih evropskih orkestara.

Vilijams planira Bečke koncerte 12. i 13. marta.

Dobitnik počasti Kenedi centra, 23. juna će ponovo posetiti to zdanje i najavljuje Gala koncert za 90. rođendan u Vašingtonu, na kojem će osim njegovih kolega muzičara, nastupiti i Vilijamsov dugogodišnji filmski saradnik Stiven Spilberg. Prijatelji i kolege, kao i poštovaoci Vilijamsovog lika i dela, čestitaju mu ulazak u desetu deceniju života na društvenim mrežama.

Vilijams trenutno završava rad na muzici za Spilbergov sledeći film - Fabelmanovi, koji je inspirisan Spilbergovim detinjstvom u Arizoni, a čija se premijera očekuje 23. novembra.

Fabelmanovi označavaju njihovu 29. filmsku saradnju od Šugarlend ekspresa, njihovog prvog zajedničkog ostvarenja, 1974. godine.

Sedamnaest od 52 Vilijamsove nominacije za Oskara (rekord svih vremena) odnosi se na Spilbergove filmove, uključujući Ajkula, Šindlerovu listu i I-Ti.

Vilijams takođe radi na muzici za peti film o Indijani Džonsu, koji bi trebalo da bude objavljen sredinom 2023. Nastavlja da piše i muziku za koncertne dvorane.

Nakon njegovog popularnog uspeha sa Ratovima zvezda iz 1977. godine, Vilijams je počeo da diriguje izvođenju svojih dela na nastupima, što je na kraju učinilo filmsku muziku komponentom pop koncerata, piše Varajeti.

Vilijams je postao i neka vrsta rok zvezde na koncertnoj bini, sa desetinama hiljada obožavalaca koji su mahali plastičnim svetlosnim mačevima u ritmu njegove muzike.

Kompozitor Dejvid Njuman, koji često diriguje filmskom muzikom na koncertima uživo, navodi Vilijamsov 14-godišnji staž kao muzičkog direktora Boston Popsa (1980-93) kao polaznu tačku koja je na kraju dovela do danas popularnih muzičkih doživljaja - i uživo i na filmu. 

„Džon je ubedio prilično konzervativnu instituciju da pušta sve više i više filmske muzike, kao što su orkestri svetske klase poput onih u Berlinu i Beču koji sada sviraju filmsku muziku na koncertima. Bili bi nezamislivi bez Džonove upornosti da predstavi ne samo svoju muziku, već i ceo svet filmske muzike", rekao je Njuman.

Vilijamsova dugovečnost u poslu iznenađuje čak i njegove najbliže kolege. Muziku za filmove i TV piše od 1958. godine.

Još uvek radi kao vrhunski klavijaturista za druge kompozitore, uključujući Alfreda Njumana, Elmera Bernštajna i Džerija Goldsmita.

„Bez Džona Vilijamsa, bicikli zapravo ne lete, niti metle na takmičenjima, niti ima pravih crvenih ogrtača... Dinosaurusi ne hodaju zemljom. Nema čuda, ne plačemo, ne verujemo. Džone, ti udahneš veru u svaki film koji smo snimili", rekao je Spilberg kada je Vilijamsu uručivao nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta.