Proglašenje Ilona Maska za ličnost godine je Tajmov „najgori izbor do sada“, kažu kritičari

Ilon Musk, koji je takođe osnivač i izvršni direktor kompanije za istraživanje svemira „Spejs Iks“, nedavno je po bogatstvu nadmašio osnivača „Amazona“, Džefa Bezorsa, i postao najbogatija osoba na svetu pošto je rast „Teslinih“ akcija uvećao njegovo neto bogatstvo na oko 300 milijardi dolara.

Opisujući ga kao „klovna, genija, provokatora, vizionara, industrijalca, šoumena“, Tajm je naveo ceo spektar Maskovih postignuća, od osnivanja „Spejs Iksa“ 2002. godine, do uloge u stvaranju alternativne energetske kompanije „Solar siti“, pored „Tesle", najuspešnije automobilske kompanije na svetu.

Časopis je istakao da ovo godišnje priznanje nije nagrada, već „priznanje ličnosti koja je najviše uticala na događaje u protekloj godini, bilo na dobar ili loš način“. Inače, ovo priznanje je dodeljivana papama, zdravstvenim radnicima koji su se borili protiv epidemije ebole i Greti Tunberg, ali i Hitleru i Staljinu, koji su je dobili dva puta. Recimo, 1982. ličnost godine je bio „kompjuter“.

Međutim, ovogodišnje priznanje izazvalo je oštre kritike, posebno u Sjedinjenim Državama, gde je Mask kontroverzna ličnost zbog svog stava prema porezima, posebno prema „porezu za milijardere“ čije uvođenje je predlagano.

Kao i mnogi drugi istaknuti super-bogataši, Mask plaća porez po vrlo niskoj osnovici u odnosu na povećanje njegovog ukupnog bogatstva između 2014. i 2018. godine. Prema podacima do kojih je došlo istaživanje Propablika, Mask je plaćao porez po stopi od 3,27 odsto. Ta stopa jeste legalna, ali potvrđuje nemoć američkih poreskih zakona da naplate porez koji potiče od imovine jer se oporezuju samo plate.

Senatorka Elizabet Voren je na Tviteru napisala da je odluka Tajma istakla potrebu da se poreski zakon reformiše „tako da 'ličnost godine' stvarno počne da plaća porez i tako  prestane da oslobađa sve ostale te obaveze“.

Robert Rajh, koji je bio sekretar za rad u Klintonovoj administraciji, smatra da je ova odluka Tajma došla u pravom trenutku da podseti ljude da je Mask „nezakonito zapretio radnicima da će im oduzeti akcije ukoliko se sindikalno organizuju“.

Takođe, milijarder je svojim kontroverznim objavama na Tviteru tokom 2020. godine umanjivao opasnost od koronavirusa i držao je fabriku u Kaliforniji otvorenom uprkos epidemijskim merama lokalnih vlasti i tek kasnije obustavio proizvodnju.

Časopis Tajm je takođe istakao i uticaj koji Mask ima nad armijom lojalnih pratilaca (i investitora) na društvenim mrežama, gde proziva moćnike, ali i državna regulatorna tela pokušavajući da drži pod kontrolom izvršnu vlast.

Koristeći moć 66 miliona pratilaca na Tviteru, Mask je nudio u najmanju ruku „neobične“ savete svetu, što je dovodilo do ludila i same pratioce, ali i investitore zbog toga što su ovakvi njegovi ispadi remetili tržište akcija. Berzanski regulatori su ga tužili zbog objava na Tviteru 2018. godine, a advokati navode da je Mask i ove godine pustio dve objave koje nisu prethodno odobrene, kako je zastevalo sudsko poravnjanje.

Iako je postala profitabilna tek poslednjih godina, „Tesla“ je daleko najvrednija automobilska kompanija na svetu, u jednom trenutku ove godine je prešla prag tržišne kapitalizacije od bilion dolara. Tradicionalni teškaši kao što su „Ford“ i „Dženeral motors“ zajedno vrede manje od 200 milijardi dolara.

Mask je prošlog meseca rekao da će „Spejs Iks“ pokušati da u orbitu lansira svoj futuristički „Strašip“, svemirsku letelicu u obliku metka,  u januaru. Nasa je sa kompanijom ugovorila da će koristiti ovu letelicu za slanje astronauta na Mesec već 2025. godine.

Inače, Mask je došao na dodelu nagrade u Njujork i sa sobom poveo svog najmlađeg sina neobičnog imena, X Æ A-Xii, koji je u maju ove godine napunio godinu dana. Dečak je izazvao oduševljenje prisutnih, a snimak izlaska na pozornicu sa slavnim tatom deljen je po društvenim mrežama, tako da je mali X Æ A-Xii izgleda uspeo da zaseni očevo priznanje.