Bio je naš Marčelo Mastrojani - vek od rođenja Radeta Markovića

Četrnaestog oktobra 1921. godine rođen je jedan od najveći domaćih glumaca Rade Marković. Stogodišnjica njegovog rođenja obeležava se izložbom u Beogradskom dramskom pozorištu, i ciklusom filmova u Jugoslovenskoj kinoteci.

Rođeni Beograđanin, zaljubljenik u lepotu, naš Marčelo Mastrojani... Životni put kojim je krenuo kao student Tehničkog fakulteta, sudbinski je preokrenuo Drugi svetski rat tokom kojeg se zauvek prepušta svojoj umetničkoj prirodi.

„Kad radite film, to je velika drama i rodbinske relacije igraju manju ulogu nego ono što se zbiva pred kamerama. Ja sam njega uzimao, jer je to bila sigurnost za mene, znao sam kakav je glumac i da je bilo potrebno samo nekoliko reči da se dogovorimo", rekao je sin Radeta Markovića reditelj Goran Marković.

Iako pripada generaciji kojoj je želju za glumom probudio film, i veza sa pozorištem bila je neraskidiva.

Često se šalio da su mu davali uloge koje nisu znali kome drugom da daju. On bi ih onda, vodeći mnogo računa i o transformaciji, kostimu i masci, pretvarao u umetnička dela.

„Rade Marković je tvorac modernog pozorišta u nas, može se to slobodno reći. Mi smo koračali njegovim stopama svi. Stajali smo kako je on nama napravio prtinu u snegu socrealizma", rekla je rediteljka Vida Ognjenović.

Kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu izveo je četiri glumačke klase. Svojim studentima je govorio da je u glumi najvažnije trajati.

„Imao je jednu zanimljivu stvar a to je da smo svi imali iste ocene na glumi, on je smatrao da se glumci ne mogu upoređivati, da ne mogu da stanu na taj način u školski sistem, da ocenjuješ da li je neko bolji od nekoga, svako je podjednako autentičan i tu nema poređenja. Naravno da nas je učio da je pozorište, i da je gluma naše pribežište, da je vrlo strastvena i stvar u kojoj nema ravnodušnosti", ispričao je glumac Srđan Timarov.

Od velikog broja pozorišnih uloga izdvajao je ulogu Poca u predstavi Čekajući Godoa i ulogu Aleksandra Obrenovića u Konaku, za koju mu je preporuke davao Crnjanski, pišući pisma iz emigracije.

Osvojio je najvažnija glumačka priznanja, a nagradu za životno delo, Dobričin prsten, dobio je 1998. godine.

Samo ulogu Nikoletine Bursaća, za koju je dobio Sterijinu nagradu, odigrao je 275 puta u Beogradskom dramskom pozorištu, a bilo je još mnogo rola u kultnim predstavama.

Na Dan pozorišta 2011. godine, scena tog teatra ponela je njegovo ime, a od oktobra 2019. zove se „Olivera i Rade Marković" po legendarnom glumačkom paru.