„24 sata elegancije“ – beogradski sajam sofisticiranog luksuza

A taj čovek je Aleksandar Đorđević, koji je svoj okrugli rođendan i deset godina postojanja događaja obeležio knjigom 24 sata elegancije i izložbom i filmom u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu.

Našao je vremena da ekskluzivno dâ intervju za portal RTS-a, i tako je počela naša priča.

– Baka mi je dala novac i ja odlazim u London, u Englesku 1995. godine i kupujem model „jaguara xjc“ iz 1985. godine, auto koji sam obožavao. U Srbiji je bila kriza, ali ja sam tada imao 25 godina, samo jednom u životu. To je moj prvi klasični auto, koji je i dan-danas u mojoj garaži.

Tako je krenulo interesovanje za klasične automobile. Moj tata i stric su bili veliki zaljubljenici u klasične automobile.

Jedna od inspiracija bio mi je "Goodwood Festival of Speed", što se tiče automobila. Kasnije sam došao na ideju da napravim konkurs „24 sata elegancije“, koji će biti posvećen kolekcionarima i zaljubljenicima u automobile, artizanima, jednom rečju eleganciji. Inspiracija je ručni rad, rukom rađeni automobili, majstorski izrađene karoserije, ali i odela, cipele i košulje. Možda moje interesovanje za lepotu ručnog rada vodi od nekog pretka. Sve to sam spojio u trodnevni događaj „24 sata elegancije“ (#24hoursofelegance), koji imenom podseća na trku „24 sata Lemana“.

Prestižni projekat, koji okuplja ljubitelje i poštovaoce rafiniranosti vrhunske izrade i majstorstva detalja u kojima se takmiče svetski kolekcionari, ali i vrhunski majstori elegancije. Održava se u Belom dvoru, uz podršku kraljevske porodice, Srpskog saveza za istorijska vozila, Muzeja automobila.

– Verujte, bilo je teško, a i skupo ubediti Francuza, Nemca, pa čak i Italijana da dođu u Beograd. Svakako su mogli da izaberu neko egzotičnije mesto, ali oni su došli u Beograd. Izuzetno im se svidelo, oni su bili najbolja reklama ovog jedinstvenog događaja.

Godina 2021, u kojoj ste obeležili tri jubileja, spojena u desetogodišnjicu Vašeg rada.

– Tokom 2020. godine završena je knjiga „24 sata elegancije“, pa je i to povod za obeležavanje deset godina događaja. Deo svog života i školovanja proveo sam u Firenci, a poslednjih deset godina poslom sam vezan za taj nestvarni grad.

Događaj su tokom prethodnih godina pratile i edicije, kao što su Milanska edicija, krojači Karačeni, koji su oblačili vlasnika „Fijata“, industrijalce najvišeg kalibra, do najpoznatijih svetskih glumaca. To su samo odela po meri, nešto što se oseća iznutra – kvalitet.

Zatim, nekoliko pariskih edicija, gde su bili gosti krojači Čifoneli, majstori rukom rađenih cipela "Aubercy", kao i proizvođači finih tkanina "Dourmeuil" koje su simboli muške elegancije.

Svi učesnici tokom godina predstavljeni su u monografiji, koju sam ove godine prezentovao u italijanskom Institutu za kulturu, u okviru novog koncepta koji smo nazvali Bello & Ben Fattto   – lepo i dobro urađeno, kojim smo proslavili deset godina „24 sata elegancije“.

Nadam se da će u budućnosti zaživeti ovaj koncept, te da ćemo sada sa stranim institutima za kulturu u Beogradu organizovati događaje posvećene majstorima ručnog rada iz raznih zemalja.

U Srbiji isto tako postoje artizani, kako dolazite do tih talenata?

– Čini mi se da nije pravedno bilo da pozivamo samo strane artizane u zemlju, koja ima tradiciju ručnog rada. Postoje u Srbiji mladi ljudi koji su se obučavali kod starih majstora. Iz godine u godinu smo prezentovali i neke od srpskih majstora ručnog rada u segmentu koji se zove "Hand Made in Serbia".

Vođen sam prilično strogim kriterijumom, jer ne želim da nešto što nema potencijal bude rame uz rame sa svetom.

Jedan od naših artizana je Igor Suhenko, majstor koji ručno izrađuje cipele svetskog nivoa.

Smatrao sam da treba da nađem takve srpske artizane koji se neće postideti da se pojave zajedno sa svetskim majstorima.

Tu je i Dragan Smiljanić, iz "Balckbirdfield-a", dobitnik "DeGorsi Seal of Excellence" priznanja za promociju ručnog rada iz Srbije u svetu. Dizajner šešira, koji je vrhunski kreativac, majstor ekstravagancije u domenu šešira koji može da parira svetskim šeširdžijama. 

Treći je Jovan Jelić, koji ručno kreira satove pod brendom „HOH“, a tu su i majstori iz Niša koji ručno prave drvene naočare brenda „Lou-di-lo“.

Satovi su od drveta, specijalnog hrasta koji leži na dnu reke, što mu daje specifične karakteristike. Hrast nije istrulio, već je dobio na elastičnosti. Od takvog ekološkog materijala majstori iz Niša prave ovalne naočare.

Danas nije samo važno da imaš dobar proizvod, već je važno kako da ga upakuješ, promovišeš, i plasiran na adekvatan način.

Šta nam možete reći o porodici Rubinači i šta predstavlja dokumentarni film „54 sata Rubinačija“?

– Splet okolnosti doveo me je do susreta sa Lukom Rubinačijem. On je potomak porodice Rubinači, koja je apsolutni sinonim za napolitansko oblačenje i napuljsku eleganciju, a to je baza italijanskog stila.

Sve je počelo u Napulju, gde postoji viševekovna kultura ručnog rada.

Tu su porodice koje su angažovane za pravljenje košulja po meri, odela po meri, kravata, cipela. Kuća Rubinači je sinonim za stil i eleganciju, nonšalantnog italijanskog odevanja. Ima formalnost, ali nije „oklop“, i razlikuje se od engleskog kroja.

Luku Rubinačija sam upoznao na sajmu muške mode u Italiji, a potom je bio gost Beograda na događaju „24 sata elegancije“, 2012. godine, u ediciji koja je bila posvećena Napulju.

Tada je predstavio izložbu istorijskih odela kuće Rubinači, koji su oblačili i reditelja Viskontija i italijanskog kralja, a čije se kreacije nalaze u Muzeju „Viktorija i Albert“ u Londonu.

Nakon Rubinačijevog gostovanja u Beogradu došli smo na ideju da snimimo dokumentarac o celokupnom procesu kreiranja jednog odela po meri.

Kompanija "DeGorsi" producirala je ovaj dokumentarac i odabrala vrhunsku ekipu profesionalaca, izuzetnog direktora fotografije Ivana Šijaka, profesor na FDU, i talentovanog reditelja Aleka Conića, a rezultat je očarao gledaoce u Milanu i Firenci, a sada i u Beogradu.

Dokumentarac je nazvan „54 sata Rubinačija“, jer je za izradu vrhunskog odela po meri potrebno toliko vremena.

Tokom nedelje od 1. do 8. oktobra 2021. godine, Beograđani će moći da uživaju u izložbi italijanskih artizana, kao i u pomenutom filmu, u prostoru Italijanskog instituta.

Pozvani ste da budete član žirija prestižnog modnog događaja u Milanu „Milano Su Misura“, koji se održava 8. i 9. oktobra 2021. godine.

– U žiriju su majstori artizani, tu su opinion mejkeri, ja sam jedan od njih, ali i VIP klijenti direktor hotela "Plaza Athene" u Parizu, biznis škole „Bokoni“ i rimski senator. Kada te neko iz ozbiljnijeg društva poziva u žiri, to je iz određenog razloga, jer je to prepoznatljivost rezultata. Počastvovan sam tim pozivom.

Koja država sveta prednjači po eleganciji? Fenomen Japana?

– Italija svakako. Mada, iznenađenje je da su možda najelegantniji ljudi koje sam ikada video Japanci. Oni su poznavaoci vrhunskog ručnog rada i mnogi od njih dolaze da uče od Italijana. Kada nauče zanat, vraćaju se u Japan i tamo osnivaju svoje brendove koji izgledaju čak bolje čak i pedantnije od nekih italijanskih.

Tokom godina sam napravio veoma lepu saradnju sa ekskluzivnim krugom kolekcionara iz Firence, koji se zovu „Allegri del Volante“, ekipa izuzetno uticajnih Italijana, velikih biznismena koji su i kolekcionari. Među njima je Đulijano Bensi iz Toskane, Marčelo Fratini, jedan od najcenjenijih kolekcionara satova „kartije“, ali i automobila marke „rols rojs“. Mauro Loti koji je jedan od osnivača „Prade“, i veliki ljubitelj trkačkih automobila. „Allegri del Volante", bili su i gosti Beograda na događaju "24 sata elegancije".

Koliko Vam je teško, lako ili zadovoljstvo da kada krenete na događaj među odabrane, napravite izbor odeće koju ćete poneti?

– Meni je lako i zadovoljstvo i trudim se da gde god se nađem u svetu budem najbolji ambasador svoje zemlje. Mogu da ugradim kosu, mogu da ispravim bore, mogu da promenim ime, i uradim liposukciju, ali poreklo, zemlju u kojoj si spletom okolnosti rođen i samim tim pripadaš tom narodu – to ne možeš da promeniš. Budi najbolji ambasador svog porekla. To sam shvatio tokom boravka u Japanu, tokom devedesetih. To je moj pristup životu.