Brajan Rašić: Niko ne može da zameni Čarlija Votsa

Uz Mika Džegera i Kita Ričardsa, Čarli Vots je poslednjih 58 godina bio stalni deo grupe koja je promenila muziku, postavila temelje rokenrola, postala jedan od najvažnijih kulturoloških fenomena 20. veka.

Posle smrti Čarlija Votsa, prema oceni mnogih, najboljeg bubnjara na svetu, „Rolingstonsi“ neće biti isti, što potvrđuje i londonski fotograf Brajan Rašić, koji i sam kaže da je bio na planeti ove grupe.

„Prosto je neverovatno. Tokom jučerašnjeg dana sam dobijao izjave saučešća od ljudi širom planete preko društvenih medija, što je dirljivo jer postoje ljudi koji vole moj rad i spajaju me sa grupom“, kaže Rašić.

Vest o Votsovoj smrti mnoge je, kako ističu, pogodila kao da im je otišao član porodice ili prijatelj.

„Ceo svet žali za jednim divnim čovekom. On je, mislim, 1963. godine počeo da svira sa Stonsima, a oni postoje od 1962. Iduće godine će biti 60 godina i Čarli neće biti prisutan fizički, ali nemoguće je bez njega. On je na svim albumima 'Rolingstonsa' lupao bubnjeve“, priča cenjeni fotograf.

Prema njegovim rečima, iako je Vots 2. juna napunio 80 godina, kao da niko nije bio spreman za njegov odlazak.

„Svi znamo te priče – kad na Zemlji ne bude ničega biće bubašvabe i Kit Ričards. Mik Džeger je prvi imao problema sa srcem. Znalo se da je, pre nekoliko godina, Čarli imao rak na grlu i da je imao tešku operaciju. Izgleda da se to vratilo i da telo nije izdržalo“, navodi Rašić.

Ko može da zameni Čarlija? 

Kada je objavljeno da Čarli neće ići na turneju planiranu za septembar, najavljeno je da će svirati drugi bubnjar, Stiv Džordan.

„Bio sam šokiran. Ko da menja Čarlija? Ne može niko da menja njega. Ali je možda bilo – dok se Čarli ne vrati. Sad toga više nema. Kit je uvek govorio: Kad ode Mik, ja ili Čarli, nema više 'Rolingstonsa'“, objašnjava lični fotograf ove grupe.

Poslednji album „Rolingstonsa“, koji je nedavno izašao, živi je album sa plaže Kopakabana u Brazilu.

„To je bio moj prvi posao sa njima još 2006. godine. Oni su to sada izdali. Kad pomislim da imam naslovnu stranu, ne samo ploče 'Rolingstonsa', nego svih mogućih medija, to je neverovatno“, ponosno priča fotograf dodajući da je prvi put na koncertu legendarnog rok benda bio 25. septembra 1973. godine.

„U početku je bila saradnja gde sam odlazio na njihove prve nastupe u Evropi, vrlo brzo sam krenuo u Ameriku. Kad sam se organizovao kao britanski građanin išao sam na prve koncerte u Ameriku. Bilo je vrlo bitno uhvatiti novi imidž“, seća se Rašić.

Džez, prva ljubav Čarlija Votsa 

Priča se da u stvari nije voleo rokenrol već da je želeo da svira sa velikanima džeza.

„Imao je svoj džez kvintet koji sam ja gledao nekoliko puta (na nastupima). To je bila njegova ljubav. Džez je bio ono što je rok muzika postala posle. Biti džez bubnjar je neka vrsta ekonomičnosti, uneo je u rok muziku neki svoj sistem“, objašnjava Rašić.

Jedna od retkih situacija, kako kaže, u kojoj je čuveni Džindžer Bejker, bubnjar grupe „Krim“, bio nasmejan bila je kada mu je Čarli uručivao jednu nagradu.

„Džindžer je bio Čarlijev idol i to je bilo divno veče, a Čarli je uvek bio nasmejan“, navodi Rašić dodajući da je na predstavljanju članova na svakom koncertu Vots delovao kao da se stidi.

Proslavljeni fotograf naglašava da je u pitanju kraj jedne ere „Rolingstonsa“, ali da novac uložen u grupu mnogo toga može da definiše u budućnosti.