Kako je Ivan Bekjarev stvarao likove kojima se veruje

Ivan Bekjarev imao je neverovatnu karijeru na koju se osvrnuo i intervjuu koji je pre dve godine dao u emisiji TV lica...kao sav normalan svet.

Popularni glumac se dobro snalazio u svim žanrovima i bio je uzor i učitelj mnogim glumcima.

Rekao je da radio ono što je voleo i da mu je popularnost mnogo donela u životu.

„Imao sam sreću da sam išao iz serije u seriju“, naveo je Bekjarev.

Međutim, isticao je da je glumački posao, iako to ljudima možda ne izgleda tako, jedan od najtežih poslova. Zbog toga je rekao da ne bi voleo da mu je sin bio glumac.

„Glumački posao zahteva mnogo jake ličnosti. Pun je nepravdi. Tako da, u glumi mogu da prođu samo jake ličnosti“, naveo je.

Greške – sastavni deo posla 

Govoreći o svojim ulogama, naveo je da su greške sastavni deo njega. Na primer, rekao je da je zaboravljanje teksta svakovečernja pojava.

Međutim, istakao je da su glumci „dresirani“ tako da se greške ne vide.

„Mogu ja da igram s glumcem s kojim ne govorim, koga ne mogu očima da vidim. Ili on mene. Ali mi na sceni radimo zajednički posao. Mi smo dresirani da spasavamo jedni druge. I to je možda i najlepše u našem poslu“, rekao je Bekjarev.

Smatrao je da glumac mora da učini sve da predstava na trpi.

Ivan Bekjarev je kao profesor izveo osam generacija glumaca na raznim akademijama.
Prisećao se i nekih prijemnih ispita na kojima je bilo mnogo kandidata i kada ih je okupljao na početku.

„Onda im kažem ovu najcrnju stranu našeg posla. Prvo što im kažem, ako očekujete popularnost i pare, ne znam nijednog glumca koji ima pare. Ne znam nijednog da je postao popularan a da začas to bude", navaeo je Bekjarev.

Popularnost nije merilo kvaliteta 

Veoma popularni glumac mladima je govorio da popularnost nikada nije i neće biti merilo kvaliteta. Sećao se da im je takve stvari govorio u nadi da će neko odustati.

„Ali naravno, niko nikad nije odustao“, rekao je.

Odluka dobrih glumaca je i improvizacija i nadogradnja. Na primer, jedna od najpopularnijih rečenica iz Otpisanih je ona koju je Bekjarev izmislio na snimanju.

Rekao je da je on predložio reditelju da, kad god se plaši kaže „Op trt gevezen zajn“ i da se reditelju to dopalo.

Bekjarev je istakao da je koristio svaku šansu za nadogradnju kad god je to bilo moguće. Tako je bilo i sa čuvenim ulogama Kurčubića i Despotovića.

„Uvek sam se trudio da izjednačim ulogu spoljnu sa unutrašnjom karakterizacijom. To će vam mnogi glumci reći, mi smo alergični na tu rediteljski primedbu – hajde ti to sad iznutra. Ja nešto valjda i osećam dok govorim taj tekst. Može se i obilaznim putem. Preko neke spoljne karakteristike doći do pravog lika“, rekao je Bekjarev.

„Da mi je neko na početku ponudio ovakvu karijeru...“

Naglasio je da se uvek trudio da napravi čoveka kojem se veruje – „ako to postigneš kao glumac, onda je to to“.

Istakao da bi gluma uvek bila njegov izbor, kao što je izor svih onih koji nisu pobegli sa prijemnog iako im je rekao njen najcrnji deo.

„Naravno, ja znam i svestan sam toga, uvek može i bolje i više. I ja sam mogao bolje i više, to je sasvim sigurno. Ima ona izreka, zadovoljan čovek je uvek budala“, rekao je Bejkarev.

„Ali potpuno svestan svega što sam radio, da mi je neko ponudio ovakvu karijeru na početku, ja bih je oberučke ponudio. A da je moglo bolje i više, naravno da je moglo“, rekao je Bekjarev.