"Content to consumer": Više domaće muzike u medijima pomoći će muzičarima, ali i očuvanju kulture i jezika

Tokom prvog dana programa međunarodne konferencije o medijima "Content to consumer", u okviru panela „Formatiranje ili algoritam protiv Di-džeja i slušaoca“ – predstavnici muzičke industrije istakli su najznačajnije aspekte, tendencije, problematiku i stavove o muzici u medijima.

Učesnici ovog panela su bili: Vladimir Graić (PGP RTS), Dario Antunović (Radio „Enter“, Zagreb), Rambo Amadeus i Ana Stanić, u ime asocijacije za zaštitu prava muzičkih autora. Moderator panela je bio muzički kritičar i publicista Aleksandar Žikić.

Imajući u vidu da je pandemija onemogućila muzičarima (u celom svetu pa i kod nas) da ostvare prihode od svog rada kroz koncertne aktivnosti i nastupe, više nego ikada pre postalo im je značajno da mogu da računaju i na prihod od tantijema, putem emitovanja njihove muzike u medijima.

Pevačica i autorka Ana Stanić, koja je na čelu grupacije MIMA (Muzički izvođači i muzički autori) pri Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije, istakla je da se muzičari trude da sami iznađu nove načine da sebi pomognu.

„Zajedno se trudimo da targetiramo sve konkretne probleme, te da se kroz neku argumentovanu i institucionalizovanu 'borbu', uz pomoć ljudi iz Komore, nametnemo u državi i u društvu kao faktor koji nije za zanemarivanje, jer to muzika jeste – važan faktor i u kulturološkom, ali i u privrednom smislu“, istakla je Ana Stanić.

Grupaciju MIMA čine reprezentativna Udruženja muzičkih izvođača i autora: Udruženje muzičara džez, rok i zabavne muzike Srbije, Udruženje komprozitora Srbije i Savez estradnih muzičkih umetnika Srbije.

Direktor PGP RTS-a Vladimir Graić podsetio je na podatak da je aprila 2020. godine i Diskografska Asocijacija Srbije (DAS), među prvima pokrenula inicijativu za podršku domaćoj muzici i muzičarima, koji zbog pandemije ne mogu da ostvaruju zaradu.

„Okupile su se oko te ideje odmah razne relevantne asocijacije muzičara, kompozitora, proizvođača, diskografa. Dogovorili smo se da pokušamo da napravimo neki model, koji bi omogućio da se više medijskog prostora ustupi domaćim autorima i izvođačima. Ne zabranama, to je pogrešno jer prvi bih se borio protiv toga da se zabranama ovo reguliše... pre stimulisanjem. Cilj je da se dođe do reciprociteta koji bi doprineo boljem položaju domaćih muzičara“, navodi Graić.

U našem regionu takav model već postoji. U Hrvatskoj je zagarantovano vreme emitovanja domaće muzike u medijima, što muzičarima u toj zemlji donosi prihode.

„Naše iskustvo, što se tiče zakonodavnog, je da zastupljenost domaće muzike u programu od 00 do24, iznosi 25 odsto. Od toga, predviđeno je da 20 odsto domaće muzike mora biti emitovano u terminu od šest ujutro do 22 sata“, kazao je Dario Antunović, direktor radija „Eter“ iz Zagreba.

Analizom podataka, utvrđeno je da se domaća muzika svih žanrova u najvećoj meri i emituje na programima Radio-televizije Srbije, istaknuto je na ovom panelu.

Osim standarnih činilaca svog medijskog sistema (tri televizijska kanala, četiri radio programa, internet portal) Javni medijski servis Srbije nastoji da izađe u susret muzičkom auditorijumu na internetu i drugim platformama, te je nakon tematskih radio programa (RTS Džuboks, RTS Rokenroler, RTS Vrteška i RTS Pletenica) koji su dostupni putem multimedijske platforme RTS Planet, od nedavno dostupna i muzička aplikacija PGP medija plejer sa više od 2.000 pesama sa dve stotine albuma objavljenih za najstariju diskografsku kuću na Balkanu.

Poput njihovih kolega iz sveta i naši muzičari nalaze alternativu u proizvodnji sopstvenog medijskog sadržaja, koji plasiraju nezavisno od medija, na drugim (sopstvenim) medijima ili internet platformama, na društvenim mrežama i na druge načine.

„Autori imaju jedan od načina, mislim ima milion načina, ali jedan od njih je da imaju sami svoj medij. Evo na primer, moj slučaj. Ja sam pregledavši svojih milijardu hard diskova koje imam, shvatio da imam tri do sedam hiljada sati svoje muzike razne, demo snimaka, razgovora...“, rekao je Rambo Amadeus.

Učesnici panela "Content to Consumer" konferencije posvećenog muzici u medijma, bili su saglasni u vezi sa odgovornošću pri izboru muzičkih sadržaja koji se emituju u medijima. Istakli su da taj izbor ne treba ograničavati jer se kroz slobodu izbora i žanrovsku raznovrsnost (i muzičke) ponude – publika edukuje i informiše o muzičkoj umetosti.

Glavni izazov, kako za medije tako i za izvođače i autore je odabir kvalitetnog muzičkog sadržaja, kao i svega onoga što konzumenti žele.

„Velika je umetnost i izazov naći pravu meru. Svi urednici, kao i svi mi koji se bavimo na neki način emitovanjem muzike, trudimo se neprestano da nađemo što idealniji balans između onoga što je kvalitetno i onoga što ljudi žele da čuju. A ukusi su, znamo- različiti i teško je, uvek je vrlo zahtevno to precizno pogoditi“, zaključio je Graić.

U našem dobu, često se pominju algoritmi kao relevantni pokazatelji „odnosa snaga“, a ono što se po običaju zaboravi je da i njih kreira, programira – čovek.

Ono što bi i dalje trebalo da bude zajedničko i medijima, ali i muzičkim autorima i izvođačima je imperativ kvaliteta sadržaja koji se nudi, kao i edukativna uloga – koju i jedni i drugi imaju u društvu.

Veća zastupljenost muzike domaćih izvođača i autora u našim medijima bi, smatraju učesnici ovog panela, nedvosmisleno doprinela i očuvanju naše kulture i jezika. Takođe, takva situacija bi sačuvala deo talentovanih muzičara u Srbiji a neke od njih bi sigurno motivisala da ne razmišljaju o promeni profesije.

Saznajte više o panelima i programima konferencije "Content to consumer".