Kolin Maklaud: Muzika predstavlja put isceljenja

Kolin Meklaud je pevač, pijanista, kompozitor, bas-gitarista, muzički producent. Živi i radi u Škotskoj. Sarađivao je sa mnogim muzičarima, poput Dejvida Martina, Džoa Rosa, Stiva Simsa.

Iz tih saradnji nastali su mnogi muzički albumi. Jedan se izdvaja. Reč je o Kolinovom poslednjem albumu pod naslovom Brat, u koji je utkao sva svoja znanja. Izuzetan album i snažni tekstovi bili su povod da Kolina Maklauda predstavim publici u Srbiji.

Najnoviji album posvetili ste bratu. Pesma Look of love na snažan način odslikava emocije izazvane njegovim odlaskom.

– Ovaj album posvećen je sećanju na mog brata Normana Maklauda, koji je umro 2016. godine od tumora mozga. Svaka pesma na albumu posvećena je njemu i trenucima koje smo proveli zajedno.

Ta pesma govori upravo o periodu bolesti i konfuziji koja je nastupila, o trenucima kada nisam znao šta da radim, kako da se nosim s tim, kada sam se pitao – zašto on. I stihovi govore – Osećam kao da ne vidim, pravi život je nestao... Ta pesma zapravo ukazuje na hrabrost, a on mi je tu hrabrost pružio.

Na albumu su sarađivali mnogi muzičari, prijatelji koji su ga poznavali. Želeli su da svojim učešćem doprinesu stvaranju albuma, koji je nastao u vreme epidemije kovida 19 i karantina. Radili smo odvojeno, svako iz svoje kuće. Bilo je teško to izvesti produkcijski, ali vredelo je.

Šta za vas predstavlja muzika i sa kojim muzičarima ste sarađivali? Šira publika u Srbiji o tome malo zna, možete li nam reći nešto više?

– Muzika je za mene sve, bez nje ja ne bih bio ja. Brat i ja smo 15 godina držali muzički studio "Moolah Rouge" u Mančesteru. Sarađivali smo i snimali sa Džonijem Marom i mnogim bendovima, kao što su "Badly Drawn Boy", "Doves", "I am Kloot", "Happy Mondays". Često se dešavalo da brat i ja sviramo zajedno na njihovim albumima. Ja sam klavijaturista, ali sviram i stare klavijature poput Hamondovih orgulja, dok je brat svirao gitaru i pedal steel gitaru.

Prezivate se Maklaud i pripadate tom klanu. Vaše prezime je povezano sa istorijom tzv. hajlendera, koja je duga. Kako vidite današnji svet i njegovu budućnost?

– Maklaud jeste klan u Škotskoj, gde i živim pod geslom – „Ne odustani nikad, bez obzira na okolnosti“. Tamo je priroda predivna, okružen sam planinama, i taj prostor me održava i daje mi snagu da izdržim i budem kreativan. Sve to me navodi i na razmišljanje da je priroda gospodar, da sam zahvaljujući njoj tu, a da radimo sve da je uništimo. U pesmama The Night i Eaten by Plastic govorim o toj temi.

Imam utisak da budućnost neće biti dobra ukoliko sada nešto ne uradimo da bismo spasli svet od te naše destrukcije. Ukoliko budemo doneli pravu odliku, i čvrsto se držali tog puta, naša deca će imati bolju budućnost.

Vaš poslednji album pojavio se u jednom od najtežih perioda za svet, i pre svega, za muzičare. Glasom podsećate na Lenarda Koena. Kako vidite budućnost muzičara i pre svega mladih, koji tek dolaze na muzičku scenu?

– Tačno je da je vreme veoma teško za muzičare, ali ja sam hteo da nastavimo da se družimo i da stvaramo. Mislim da su mnogi bili čak kreativniji tokom pandemije. Moj glas je sličan Koenovom jer pevam s ljubavlju, a i veliki sam poštovalac njegovog izuzetnog dela.

Takođe volim Toma Vejtsa. Mislim da je taj način da pesmom pričam priču i izražavam osećanja zapravo za mene prirodan način pevanja.

Jednostavno, pišem za sebe i pevam za sebe i nadam se da drugi u tome uživaju. Uvideo sam da su se mnogi ljudi prepoznali u mom bolu, muzika na neki način predstavlja i put isceljenja. Bez kreativnosti i umetnosti ne postojimo. Nastavljam sa radom i preko sajta. Kao producent tražim mlade muzičare u želji da im pružim pomoć, da snimim njihove radove i budem im mentor.

Osećam da mora da dođe do revolucije u muzici, a to mogu samo mladi ljudi da donesu, kao što je to nekad učinio pank. Biti u muzičkom biznisu i živeti od toga izuzetno je teško. Nadam se da će nova scena biti daleko pravednija i da će pomoći mnogima, a ne samo nekolicini. Mislim da nikoga ne treba kopirati, nego biti svoj i da je to zapravo i najvažnije.