Komunistički pionir na evropskoj muzičkoj sceni

Pandemija koronavirusa navela je organizatore „Pesme Evrovizije“ da otkažu ovogodišnje izdanje u Roterdamu, što se dogodilo prvi put od početka održavanja takmičenja 1956. godine. Danas je trebalo da se održi prvo polufinale ovogodišnjeg nadmetanja za najbolju pesmu Starog kontinenta, a mi ćemo se prisetiti pesama i takmičara koji su predstavljali Jugoslaviju na „Evrosongu“.

Evropsku radiodifuznu uniju su 1950. godine osnovali emiteri iz 23 zemlje, među kojima je bila i Jugoslavija, a na prvoj „Pesmi Evrovizije“ održanoj u Luganu učestvovalo je samo sedam članova organizacije. Zemlje su se postepeno pridruživale novom muzičkom takmičenju, a prva, kasnije će se ispostaviti i jedina, komunistička zemlja na „Evrosongu“ bila je Jugoslavija.

Jugoslovenska radio-televizija koja je birala pevače sastojala se iz nekoliko televizijskih centara, pa je u Jugoslaviji postojala „Jugovizija“, takmičenje TV centara koji su, baš kao na „Evroviziji“, imali svoje predstavnike, a pobednik je postajao predstavnik Jugoslavije u Evropi.

Prvi koraci

Čast da prva predstavlja Jugoslaviju imala je Ljiljana Petrović koja je u Kanu 1961. godine izvela pesmu Neke davne zvezde. Muziku za ovu pesmu napisao je Jože Privšek, dok je tekst napisao jedinstveni pesnik Mika Antić.

Ljiljana je imala jednostavan nastup – stajala je na bini u crnoj haljini koja je bila ukrašena jednim sjajnim brošem. Prva jugoslovenska pesma na „Evrosongu“ zauzela je osmo mesto među 16 takmičara.

Zahvaljujući pobedi u Kanu, festival je prvi put održan u Luksemburgu. Lola Novaković je bila izabrana da predstavlja Jugoslaviju sa pesmom Ne pali svetla u sumrak. Četvrto mesto koje je Lola Novaković zauzela 1962. ostalo je najbolji plasman Jugoslavije u naredne dve decenije.

Najlošiji rezultat zajedničke države zabeležen je u Kopenhagenu 1964. godine, kada Sabahudin Kurt sa pesmom Život je sklopio krug nije uspeo da osvoji nijedan poen žirija. Ako je za utehu, nije bio jedini - nijedan poen nisu dobili ni predstavnici Nemačke, Švajcarske ni Portugalije, koja je te godine i debitovala.

Decenija pada

Sedamdesete godine mogu se smatrati najlošijom decenijom jugoslovenskog učešća na „Evrosongu“. Uprkos zvezdama koje su je predstavljala u ovom periodu, Jugoslavija je samo jednom uspela da bude među prvih deset takmičara – Tereza Kesovija je u Edinburgu 1972. uspela da zauzme deveto mesto.

Zdravko Čolić je izabran da predstavlja Jugoslaviju u Luksemburgu 1973. sa pesmom Gori vatra. Čola je tada bio jugoslovenska zvezda u usponu kojoj čak ni 15. mesto na „Evrosongu“ nije moglo da se ispreči na put ka vrhu.

Nešto bolji plasman ostvarila je „Korni grupa“ sledeće godine u Brajtonu, kada je zauzela 12. mesto sa kompozicijom Moja generacija, a slično je prošla i slovenačka grupa „Pepel in kri“ koja je sledeće godine bila trinaesta.

Grupa „Ambasadori“ je predstavljala Jugoslaviju na „Pesmi Evrovizije“ koja se održala u Hagu 1976. godine. Uprkos popularnosti grupe na domaćem terenu, „Ambasadori“ su bili na pretposlednjem mestu, što je izazvalo burne reakcije javnosti, a neki novinari su pozivali i na povlačenje Jugoslavije sa takmičenje, što se i dogodilo.

Uzlaznom putanjom do vrha Evrope

Jugoslavija se, nakon petogodišnje pauze, na „Evrosong“ vratila 1981. godine sa Lejlom u izvođenju Seida Memića Vajte koji je zauzeo 15. mesto. Sa Vajtom je kao prateći vokal u Dablinu nastupila ovogodišnja učesnica „Beovizije“ Neda Ukraden. Naredne godine je grupa „Aska“ ostvarila nešto bolji plasman, te sa pesmom Halo, halo bila četrnaesta.

Uspeh Lole Novaković ponovio je Danijel Popović u Minhenu 1983. godine. On je sa pesmom Džuli zauzeo četvrto mesto i uspeo da bude u vrhu top-lista u Austriji, Belgiji, Zapadnoj Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji i Švajcarskoj.

Rajko Dujmić je kao kompozitor predstavljao Jugoslaviju tri puta zaredom i to sa tri grupe. „Novi fosili“ su 1987. godine pevali Ja sam za ples i ponovili četvrto mesto, a sledeće godine, u Dablinu, grupa „Srebrna krila“ sa Mangupom bila je šesta.

Dujmićeva treća pesma je zaista bila srećna. U Lozani 1989. godine, grupa „Riva“ je pobedila i uz pesmu Rock Me prvi put dovela „Evrosong“ u Jugoslaviju.

Jedini komunistički „Evrosong“

Zagreb je odbran da ugosti evropske muzičare, a za domaćine festivala odabrani su Helga Vlahović Brnobić i Oliver Mlakar, voditelji Televizije Zagreb, koja je bila zadužena za realizaciju takmičenja.

Jugoslaviju je predstavljala mlada pevačica Tajči koja je uspela da osvoji sedmo mesto sa pesmom Hajde da ludujemo. Mnoge pesme u Zagrebu bile su inspirisane rušenjem Berlinskog zida i pevale su o ponovnom ujedinjenju Evrope.

O tome je pevao i pobednik takmičenja Toto Kutunjo koji je pesmom Insieme: 1992 doneo drugu pobedu Italiji. Zajedno sa Điljolom Činkueti koja je pobedila 1964. godine je bio voditelj „Evrosonga“ u Rimu sledeće godine.

Bebi Dol je sa pesmom Brazil na takmičenju u Rimu zauzela pretposlednje mesto, što mnogi pripisuju političkoj situaciji u Jugoslaviji koja je postajala sve napetija.

Već sledeće godine, kada se takmičenje održavalo u švedskom gradu Malmeu, u izboru za jugoslovenskog predstavnika nisu učestvovale Slovenija i Hrvatska koje su proglasile nezavisnost, a do održavanja takmičenja odvojile su se i Bosna i Hercegovina i Makedonija, pa je tako Ekstra Nena sa pesmom Ljubim te pesmama predstavljala Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Zbog sankcija, ime Jugoslavija se posle „Evrosonga“ u Malmeu više nije čulo, a sve novonastale države su kao nezavisne ponovo učestvovale na takmičenju. Srbija i Crna Gora je debitovala na „Pesmi Evrovizije“ u Istanbulu 2004. godine. Željko Joksimović je oduševio Evropu i uspeo da zauzme drugo mesto, rezultat koji je bio nadmašen posle samo tri godine.