„Pesma Evrovizije“ – takmičenje koje je stvorilo svetske zvezde

Pandemija koronavirusa navela je organizatore „Pesme Evrovizije“ da otkažu ovogodišnje izdanje u Roterdamu, što se dogodilo prvi put od početka održavanja takmičenja 1956. godine. Otkazivanje takmičenja je dobar povod da se prisetimo najznačajnijih momenata festivala koji je obeležio muzičku istoriju Evrope.

Na „Evrosongu“ u Amsterdamu 1970. godine se, zbog bojkota pojedinih zemalja koji je izazvalo proglašenje četiri pobednika, takmičilo svega 12 zemalja, ali je ovo takmičenje bilo važno za Irsku, koja je zabeležila prvu od svojih sedam rekordnih pobeda.

Takmičenje je tokom sedamdesetih godina beležilo rast broja takmičara, pa je na evrovizijskoj sceni u Parizu 1978. nastupilo 20 zemalja, što je rekord koji nije mogao da bude oboren narednih devet godina.

Luksemburg je svojim pobedama 1972. i 1973. postao druga zemlja koja je zabeležila dve uzastopne pobede, ali je zbog finansijskih problema luksemburškog emitera organizaciju „Pesme Evrovizije“ 1974. godine preuzeo Bi-Bi-Si i priredio takmičenje u Brajtonu koje se prepričava i danas.

Prve evrovizijske zvezde i novi sistem glasanja

Na takmičenju u Luksemburgu 1973. godine je ukinuto pravilo o obaveznom izvođenju pesama na maternjem jeziku, što je mnoge zemlje na takmičenju u Brajtonu ohrabrilo da svoje pesme izvedu na engleskom, kako bi bolje doprli do članova žirija širom Evrope.

Engleski jezik odabrala je i grupa „Abba“ koja je sa pesmom Waterloo predstavljala Švedsku i zabeležila prvu. verovatno i najvažniju, pobedu za ovu skandinavsku zemlju.

Švedski kvartet je odveo Evropu u Stokholm, mesto gde se 1975. godine oblikovalo takmičenje kakvo danas poznajemo i gde se „12 poena“ prvi put dodelilo nekoj zemlji. Uveden je sistem glasanja u kojem je žiri dodeljivao poene za 10 pesama koje su po njihovom mišljenju bile najbolje.

Učesnici su dobijali između jednog i osam poena, oni koji su se malo više istakli su od žirija dobijali 10 poena, dok su samo oni najbolji mogli da čuju čuvenih 12 poena uz ime svoje zemlje. Ovaj sistem glasanja se uz manje izmene održao sve do 2016. godine, kada se, nakon poslednje švedske pobede, takmičenje ponovo održalo u Stokholmu.

Izrael - prve dve pobede, pa još uzastopne

Prva vanevropska zemlja koja se priključila evrovizijskom takmičenju bio je Izrael, koji je debitovao na festivalu u Luksemburgu 1973. godine. Samo pet godina kasnije, na do tada najvećem takmičenju u Parizu, Izrael je ostvario prvu od svoje četiri pobede.

Pesma A-Ba-Ni-Bi koju su izveli Izar Koen i grupa „Alfabeta“ je još uvek jedan od evrovizijskih hitova koji obožavaoci rado slušaju, baš kao i pesma Hallelujah grupe „Milk and Honey“ koja je pobedila 1979. godine u Jerusalimu.

Izrael je zbog finansijskih problema odustao od organizacije takmičenja 1980. godine, pa je teret organizovanja na sebe preuzela Holandija i priredila takmičenje u Hagu. To je bio poslednji put da zemlja koja je pobedila odbije da bude domaćin narednog takmičenja.

Afrički izlet u Evropu i rađanje evrovizijske legende

U Hagu je debitovala prva i do sada jedina afrička zemlja na „Pesmi Evrovizije" - Maroko, koji je sa prvom evrovizijskom pesmom na arapskom zauzeo pretposlednje, 18. mesto. Ovo je ujedno bilo i poslednje marokansko učešće na „Evrosongu", a gotovo se svake godine spekuliše da bi afrička zemlja mogla da se vrati na takmičenje.

Irska je zabeležila drugu pobedu zahvaljujući Džoniju Loganu koji je sa pesmom What's Another Year osvojio 143 poena. Logan se vratio na takmičenje u Briselu 1987. godine i sa pesmom Hold Me Now ponovo pobedio čime je postao jedini izvođač kome je to dva puta pošlo za rukom.

Već sledeće godine u Dablinu, drugu pobedu Švajcarskoj donela je pesma Ne partez pas sans moi zahvaljujući kojoj je Selin Dion započela svoju internacionalnu karijeru.

„Pesma Evrovizije" u Briselu je, sa učesnicima iz 22 zemlje, bila i najveće takmičenje do tad.

Dominacija Irske i naglo povećanje broja učesnika

Devedesete godine su za ljubitelje „Evrosonga" otpočele u Jugoslaviji, koja je zahvaljujući pobedi grupe „Riva" u Lozani 1989. organizovala takmičenje u Zagrebu.

Nakon pobede 1992. godine, Irska je pobedila još dva puta zaredom i time postala prva i jedina zemlja koja je ostvarila tri uzastopne pobede. Irska je svoju sedmu i poslednju zabeležila u Oslu 1996. godine.

Raspad Jugoslavije i Sovjetskog Saveza doveo je do stvaranja novih država koje su želele da učestvuju na „Pesmi Evrovizije“, zbog čega je pred takmičenje u irskom gradu Milstritu 1993. godine u Ljubljani organizovan poseban kvalifikacioni program u kojem su mesto na „Evrosongu" izborile Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska.

Zbog povećanog broja učesnika, Evropska radiodifuzna unija je uvela novo pravilo kako broj zemalja koje se takmiče ne bi prelazio 25. Zemlje koje su u proseku od tri godine imale lošije rezultate, ustupale svoje mesto državama koje su čekale na učešće. Petostruki pobednik Luksemburg zbog ovog pravila nije mogao da učestvuje na „Evrosongu“ 1994. godine i od tada se ova zemlja nije vratila na takmičenje.

Ovakav sistem zadržan je do „Evrosonga“ u Istanbulu 2004. godine kada je uvedeno polufinalno takmičenje zahvaljujući kojem su sve zemlje koje su bile zainteresovane za učešće mogle da pošalju svoje pesme svake godine.