Читај ми!

Историја „Песме Евровизије“ - први део

Почеци „Песме Евровизије“ – од радијског преноса до колор телевизије

После 65 година први пут смо остали без „Песме Евровизије“, такмичења које „нико не гледа“, а сви коментаришу, ТВ програма који или волите или мрзите. Подсећамо вас на настанак и развој музичког такмичења које је утицало на Европу, али и читав свет.

Пандемија коронавируса навела је организаторе „Песме Евровизије“ да откажу овогодишње издање у Ротердаму, што се догодило први пут од почетка одржавања такмичења 1956. године.

39084748 Почеци „Песме Евровизије“ – од радијских преноса до колор телевизије Почеци „Песме Евровизије“ – од радијских преноса до колор телевизије
39084571

Посебан евровизијски програм 16. маја

Европска радиодифузна унија је у сарадњи са холандским јавним сервисом који је требало да организује овогодишњу „Песму Евровизије" у Ротердаму потврдила да ће се уместо овогодишњег финала емитовати посебан програм под називом „Eurovision: Europe Shine A Light“.

У програму ће бити представљене све песме које је требало да учествују на овогодишњем отказаном „Евросонгу“, али ћемо се и присетити и неких старих победника, између осталих и наше победнице Марије Шерифовић.

Пренос посебног програма можете гледати у суботу, 16. маја од 21 час на Првом програму РТС-а. 

Идеју о „Песми Евровизије“ покренула је Европска радиодифузна унија (ЕБУ), која је настала 1950. године са циљем да окупи радијске и телевизијске емитере Европе који би међусобно размењивали садржаје и информације.

Састанак у Монаку 1955. године на којем су чланови ЕБУ-а разговарали о стварању паневропског музичког такмичења које би ујединило ратом разорену Европу, а надметање би било слично музичком фестивалу у италијанском граду Санрему. На челу комитета за организацију новог такмичења налазио се Марсел Безенсон, а за првог домаћина одређен је Лугано у Швајцарској.

Прво такмичење

Премијерно издање „Песме Евровизије“ одржано је 24. маја 1956. у театру „Курсал“ у поменутом швајцарском граду и знатно се разликовало од свих каснијих такмичења. Надметало се седам земаља – Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска, Холандија и Швајцарска, а свака земља могла је да пошаље по две песме, па је тако било 14 такмичарских композиција.

Први „Евросонг“ је био радијски програм, али се такмичење емитовало и на телевизији, за оне срећнике који су у то време поседовали ТВ пријемник. Снимак такмичења није сачуван, а постоји само снимак извођења победничке композиције Refrain, швајцарске представнице Лис Асије.

39084478

Победника су бирали чланови жирија из свих земаља учесница који су морали да дођу у Лугано како би учествовали у тајном гласању. Све земље су, осим Луксембурга, послале своје чланове жирија, те је уместо њих гласао жири из Швајцарске. Пошто је гласање било тајно, могло се гласати и за своју земљу, што је оставило простора за нагађање да су управо ова правила помогла домаћину да дође до победе.

Резултати гласања никад нису објављени, а већ од наредног такмичења гласови чланова жирија били су доступни јавности.

Музичко такмичење се шири Европом

Следеће године такмичење је одржано у Франкфурту, у Западној Немачкој. Нагађало се да је домаћин одабран на основу тога што је немачки представник заузео друго место у Лугану, али то никад није потврђено. Правило да победничка земља следеће године организује такмичење још није било уведено, већ је постојала идеја да све земље учеснице у неком тренутку угосте европске музичаре.

Такмичењу у Франкфурту су се придружиле Аустрија, Велика Британија и Данска. Због већег броја такмичара било је потребно практичније решење за домаћина. ЕБУ је одлучио да домаћин следећег такмичења буде Холандија која је победила у Франкфурту и од тада се организација фестивала увек нуди победнику из претходне године.

39084658 Љиљана Петровић је била прва представница Југославије Љиљана Петровић је била прва представница Југославије

Број такмичара се из године у годину увећавао, па је тако на „Песми Евровизије“ 1961. године у Кану учествовало 16 држава, којима су се те године прикључиле Финска, Шпанија и Југославија, која је била једина комунистичка земља која се такмичила.

Прва представница Југославије била је Љиљана Петровић која је извела песму Неке давне звезде чији је текст написао чувени Мика Антић, а музику Јоже Прившек. Љиљана Петровић је у Кану заузела осмо место.

Преседан испред Далијеве скулптуре

Током шездесетих година број земаља учесница се није много мењао, а прво такмичење које је емитовано у колору било је 1968. године из Лондона. Такмичење је одржано у „Ројал Алберт холу“, а своју прву победу је остварила Шпанија коју је представљала млада певачица Масијел са песмом Ла ла ла.

Европа се следеће године окупила у Краљевском позоришту (Teatro Real) у Мадриду, а за дизајн промотивног материјала и израду скулптуре која се налазила на сцени био је задужен познати уметник Салвадор Дали.

39084488

39084581

„Не брините, то се неће догодити“

За време проба пред такмичење у Мадриду, водитељка Лаура Валензуела је питала тадашњег извршног супервизора „Песме Евровизије“ Клифорда Брауна како да се понаша у случају да више песама које су на првом месту има исти број поена.

Браун јој је самоуверено одговорио: „Не брините, то се неће догодити“. 

Након 14 година такмичења у Мадриду се догодило незамисливо – четири земље које су се нашле на врху табеле имале су исти број поена. Због тога што правило о одређивању победника у оваквим ситуацијама није постојало, такмичење одржано у Мадриду било је једино које је имало четири победника – Велику Британију, Француску, Холандију и Шпанију, која је постала прва земља са две узастопне победе.

Пошто су четири земље победиле, поставило се питање ко ће бити домаћин следећег „Евросонга“. Велика Британија и Шпанија су организовале претходна два такмичења, па је ЕБУ донео одлуку да се такмичење одржи у Холандији или Француској. Одлука да се „Песма Евровизије“ 1970. године одржи у Амстердаму донета је бацањем новчића. 

Због нејасних правила у вези са победником, Аустрија, Норвешка, Португалија, Финска и Шведска су одлучиле да бојкотују „Евросонг“ у Амстердаму, што је довело до тога да на такмичењу наступи само 12 земаља – најмање учесника од 1959. године.

Број коментара 7

Пошаљи коментар
(уторак, 12.мај.2020 14:15)
anonymous

Песма евровизије

Слажем се са коментаром да се не памте победници од пре 2-3 године и да се те песме не певуше.
Перја, батаци, деколте...шунд. А од музике, по мени, ништа, или ништа значајно. Или ја дуго памтим.
А памтим 1970. годину, био сам основац, али ми и сада дође повремено Серђо Ендриго и његова Нојева барка (арка ди Ное). Предиван рефрен, стара добра времена...

(уторак, 12.мај.2020 12:41)
Petar Krajic

Sramno ponasanje

Svaka cadt tako i treba ono je sramno i jadno da se iko onako ponasa.

(уторак, 12.мај.2020 10:21)
Matorac

Istina

Потписујем овај коментар. Данас се песме гледају, много више него што се слушају. Све је важније од квалитета саме песме. Само перушке и батаци као у мјузик-холовима од пре сто година. У праву је коментатор кад каже да се нико неће сетити победничке песме од пре 2-3 године, нити ће моћи да је запевуши.

(понедељак, 11.мај.2020 23:31)
1998

ESC fan

Kao neko ko je veliki obozavalac Pesme Evrovizije, zalim zbog toga sto je takmicenje 2020. otkazano. Ali sam se pomirio sa tim, sta da se radi. Inace jako lepo uradjen clanak.

(понедељак, 11.мај.2020 10:12)
anonymous

Eurosong

Dok je jos bio festival pjesme i podjedjivalo se i bez engleskog jezika i pjesmama koje se jos uvijek pamte. Danas parada scene i zastava. Moze li se iko sjetiti pobjednicke pjesme od prije 2-3 godine i zapjevusiti?

(недеља, 10.мај.2020 14:52)
anonymous

Evrovizija

Hvala Vam na odličnom tekstu. Smatram da je Evrovizija takmičenje koje nas svake godine navede da zaboravimo i na probleme i stresove i bar za tih nedelju dana uživamo u muzici iz različitih regiona i neizvesnosti glasanja, koliko god nekada bilo konfuzno. Mislim da bi sada Evropi Evrovizija bila najviše potrebna, obzirom na nastalu situaciju. 99% onih koji pričaju loše o ovom takmičenju nisu ga nikada ni pogledali. Evrovizija će nastaviti da živi, da se unapredjuje i da mnogima bude onaj period godine na koji svi čekaju.

(недеља, 10.мај.2020 10:50)
eurofan

Hvala

Prelep tekst!

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Закључано: Откључајте повлачењем стрелице у десно ...
уторак, 01. април 2025.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом