„Bilo jednom u Srbiji" – uskoro i kao serija na RTS-u

Kuriozitet je što je film prikazan uprkos jakoj kiši koja je počela da pada neposredno pred projekciju. Najuporniji su ostali su na letnjoj pozornici.

Pravi pljusak pred projekciju nije bio prepreka najupornijim ljubiteljima filma u Nišu, koje je pretpostavljamo, privukla priča o dešavanjima između dva svetska rata na jugu Srbije u Leskovcu – Srpskom Mančesteru.

„Meni je najdraže bilo da se samo ekranizuje, da buduće generacije ne misle ono što kažu – što južnije to tužnije. Zaista imamo poseban mentalitet, nekad ovakav nekad onakav, ali je specifičan u svakom slučaju", rekla je Sloboda Mićalović, glumica.

Nema mnogo razlike među ljudima tadašnjeg vremena i sadašnjosti, kažu akteri ove istorijske drame sa primesama komedije.

„To su isti ljudi, samo su okolnosti drugačije, a glumcu, od kostima pa preko kostimografije i teme i problematike – sve te okolnosti pomažu kao da je bilo nekada", rekao je Viktor Savić, glumac.

„Suština ljudi je ista, mi umemo da volimo i danas i pre tri dana i trista hiljada godina, da se radujemo i budemo tužni isto, tako da mislim da je čovečnost ista, a epoha je nešto što možda samo vizuelno razlikuje vreme", izjavila je Teodora Ristovski, glumica.

Od 3. septembra gledaoci RTS-a moći vikendom da prate seriju Bilo jednom u Srbiji.

„Moj lik ima više prostora, i morate ovde malo da pretpostavite šta se desilo, mi nismo glavni junaci, ali u seriji ćete moći da imate fantastične situacije koje smo izmaštali sa Petrom, Nemanja Oliverić je moj partner u filmu i seriji tako da se dobija dosta na svemu, prvenstveno na vremenu", dodala je Sloboda Mićalović.

„Nisam gledao seriju, gledaću je na RTS-u, videćemo mnogo više scena, produženih, nekako produbljenih odnosa tako da, biće svakako zanimljivije", kaže Viktor Savić.

„Jako volim serije, ali moram reći da sam više fan filmova nego serija, tako da je ovo prikazivanje večeras za mene bio jedan veliki i poseban događaj", rekla je Teodora Ristovski.

Gledaoce serije očekuju tople ljudske priče sa mnogo životnih poruka a jedna od njih satkana je u poslednjoj rečenici filma: „Nemoj da se smeješ kad neko na malečku stoličku sedi, možda taj u golemo nebo gleda".