Jovana Stojiljković: „Područje bez signala" kao na dugme - budi empatiju

Glumica Jovana Stojiljković govorila je o iskustvima sa snimanja i prvim utiscima.

-Još uvek je rano da bih rekla da sam dobila neke razne reakcije, ali uglavnom su sve dobre i jedva čekam da ljudi pogledaju svih šest epizoda.

Regionalnoj publici dobro su poznata mesta poput Nuština, pustog i uspavanog grada koji je nekada bio industrijsko središte. Ali šta je ono što je u priči univerzalno što je prepoznala i publika van našeg područja koja nema takvo iskustvo tranzicije i privatizacije?

-Mislim da je kod ove priče važno što ona kao na dugme budi empatiju, i to da udruženi možemo da uradimo nešto zajedno i to neko osećanje koje smo zaboravili nažalost.

U centru pažnje svake epizode je jedan od šest glavnih likova. Šta nam donosi takav dramaturški izbor i kako biste nam predstavili Vaš lik, Šeilu, koju ćemo bolje upoznati u trećoj epizodi?

-Meni je to jako bilo uzbudljivo kad sam čitala što svaka epizoda ima glavnog junaka a sve vreme se prati glavna linija radnje. Moja je treća epizoda što će biti sledeće subote. Ona je devojka koja živi u izgnanstvu, vratila se u rodno mesto, u Nuštin u to izmišljeno mesto i sada negde tako usamljena pokušava da se postavi, da pronađe sebe, zaljubi se. Svega tu ima hajde ne otkrivamo za nekoga ko nije čitao roman, ali ja kad sam čitala knjigu bila sam oduševljena i baš onako uzbuđena što su meni dali priliku da igram Šejlu i jako sam je zavolela.

Serija je nastala udruženim snagama Hrvatske, Slovenije i Srbije. Kakvo je iskustvo rada u regionalnoj ekipi i koliko zapravo koprodukcija može da utiče na kvalitet serije?

-Ja sam jako zahvalna što su me zvali Ankica producent i Dalibor Matanić da radim sa njima i mislim da su regionalne koprodukcije nešto bez čega mi ne možemo ni da snimamo filmove a sada evo i prilike za serije. Mislim da je to jako važno i da tako ujedinjeni, talentovani možemo da napravimo velike stvari.