Danski film „Još jedna tura“ proglašen za Najbolji evropski film u 2020. godini

Nagrade Evropske filmske akademije (EFA) dodeljene su u kategorijama: Inovativno pripovedanje, Najbolji evropski dokumentarni film, Otkriće godine, Najbolja evropska glumica, glumac, scenarista, reditelj i Najbolji evropski film, a virtuelna ceremonija od dva i po sata mogla je da se prati direktno i sa sajta domaćeg filmskog festivala „Slobodna zona“.

Domaćini večeri bili su Vim Venders, Agnješka Holand, Majk Dauni i Marion Doring, dok je svečanu ceremonjiu iz muzeja „Futurium“ u Berlinu vodio glumac i voditelj Stiven Gatjen.

Višestruki laureat ovogodišnje dodele Evropskih filmskih nagrada reditelj Tomas Vinterberg, poznat je po svojim osvešćenim i kompleksnim fimovima kao što su Lov (u kome takođe glumi Mikelsen), Treća laž po romanu Agote Krištof, kontraverzna drama Proslava (Festen), čija se pozorišna verzija prema njegovom komadu dugo igrala u Ateljeu 212.

Snimao je i ostvarenja britanske i američke produkcije – Daleko od razuzdane gomile prema istoimenom romanu, The Command, Draga Vendi, It's All About Love.

Vinterberg se tri puta zahvaljivao ove večeri Evropskoj filmskoj akademiji (EFA) kao najbolji reditelj, scenarista i za najbolji film u celini.

„Veoma sam dirnut ovom nagradom za najbolji film, hvala puno EF Akademiji, izuzetno sam ponosan, jer ovo je zaista jaka konkurencija mojih kolega, pre svega da se zahvalim celoj mojoj ekipi, najviše mom glumcu Madsu Mikelsenu“, nadahnut je bio reditelj, a onda je sve odjednom rastužio, kada je priča dobila sasvim drugi tok.

„Moja ćerka je preminula dok smo snimali ovaj film“, rekao je i nastao je tajac u studiju, kao i među svim kandidatima koji su pratili ceremoniju preko svojih kompjutera.

„Film smo realizovali u njenoj školi, bila je deo ovog projekta, posebno ju je zavoleo glavni glumac Mikelsen, ali sudbina je tako htela da ona više nije sa nama“, nastavio je reditelj, dok se Mikelsen iskreno rasplakao zbog ove tragedije.

„Jedino što na kraju vredi je da ovaj film u potpunosti posvećujem svojoj ćerki“, potresno je završio izlaganje reditelj i mnoge ostavio bez reči.

„Izuzetan film o radosti, patnji, slavi, o životu i puno alkohola“, kratko je opisao Još jednu turu veliki reditelj Vim Venders, autor mnogih remek dela poput Nebo nad Berlinom ili Pariz – Teksas.

Vinterberg je scenario pisao sa svojim redovnim saradnikom – rediteljem i piscem Tobijasom Lindholmom, sa kojim je radio na projektima Lov i The Commune, takođe prisutnim iz svog doma na ovoj onlajn dodeli nagrada, a zahvalio se iskreno na ovakvoj časti i producent ostvarenja Kasper Dising.

Pobednički film je rađen u koprodukciji Danske, Holandije i Švedske, a ko-scenarista Lindholm zahvalio se montažerima koji su „ovaj film o pijanstvu učinili veoma trezvenim“.

Mikelsen je istakao izuzetnu konkurenciju u glumačkoj postavi, koju je činio i hrvatski glumac Goran Bogdan za glavnu rolu u srpskom filmu Otac Srdana Golubovića.

U konkurenciji za najbolji evropski film bili su i cenjeni naslovi – uveliko uspešan Berlin Aleksanderplac Burhana Kurbanija (Nemačka, Holandija), Telo Hristovo Jana Komasa (Poljska, Francuska) - aktuelan u domaćim bioskopima, Martin Eden Pjetra Marčela (Italija, Francuska), šokantan, mučan i kontraverzan Obojena ptica Vaclava Marhula (Češka republika, Ukrajina, Slovačka) i Undine Kristijana Pecolda (Francuska, Nemačka).

Uglavnom svi reditelji potpisuju istovremeno i scenario svojih dela kao kompletni autori, ili su ko-scenaristi sa kolegama dramaturzima.

Na listi nominovanih su bili – Kosta Gavras (Adults in the Room), Martin Behke i Buran Kurbani (Berlin Aleksanderplac), Damijano i Fabio D'Inoćenco (Bad Tales) i Pjetro Marčelo i Mauricio Brauči (Martin Eden).

Od reditelja u konkurenciji su bila jaka imena evropske kinematografije – Agnješka Holand za ostvarenje Šarlatan (oduševilo publiku i žiri na Festivalu evropskog filma Palić 2020), slavni francuski autor Fransoa Ozon (Leto '85), Maria Sodal (Nada – proglašen za najbolji film na Paliću 2020), Jan Komas za kontroverzno Telo Hristovo, Pjetro Marčelo za Martina Edena.

Osim Bogdana, pobedniku Mikelsenu za najboljeg glumca konkurenciju su činili i Elio Germano (Hidden Away), Bartoš Bielenja (Telo Hristovo), Luka Marineli (Martin Eden) i čuveni holivudski glumac Vigo Mortensen za evropski projekat Falling.

Laureat, Mads Mikelsen, iako danski dramski umetnik, prisutan je u mnogim evropskim produkcijama, a uveliko je izgradio karijeru i u Holivudu.

Najbolja evropska glumica je Paula Bir za kompleksnu ulogu u psihološkoj drami Undine, koja je vest primila krajnje neočekivano, iz svog doma prvo nije odmah čula da je ona pobednik, a kad se to desilo, nije dolazila do reči, jedva se osvestila da je pobednica.

„Izvinite što sam ovoliko uzbuđena, ali znate, upravo sam saznala od vas da sam nagrađena za najbolju glumicu“, šarmantno je izjavila Bir, sedeći ispred ogromnog plakata za svoj pobednički film.

Ona je za sobom ostavila nimalo naivnu konkurenciju koju su činile: Nataša Berežnaja (šokantno delo Dau.Nataša), Andrea Bren Hovig (Nada), En Dal Torp (Charter), Nina Hos (Moja mala sestra) i Marta Nieto (Mati).

Za najbolji evropski dugometražni dokumentarni film je proglašen Kolektiv Aleksandra Nanaua (Rumunija, Luksemburg), koji je ostao zatečen, bez reči, oduševljen nagradom i samo je istakao kolika je moć istraživačkog novinarstva kao glavna tema njegovog pobedničkog dela.

On je pobedio ostale jake kandidate: Akasa, moj dom Radua Kijornusiusa (Rumunija, Finska, Nemačka), Gunda Viktora Kosakovskog (Norveška, SAD), Mala devojka Sebastijana Lifšica (Francuska), Saudi Runawey Suzane Regine Meurs (Švajcarska) i Pećina Ferasa Fajeda (Danska, Arapska republika Sirija).

Nagradu „Evropsko otkriće“ koju je dodelio žiri stranih novinara i filmskih kritičara FIPRESCI osvojio je film Sole italijanskog reditelja Karla Sironija, dok je novu ustanovljenu nagradu za „Inovativno pripovedanje na filmu“ dobio autor Mark Kusins za dokumentarac Women Make Film: A New Road Movie Through Cinema (2018).

Za tu nagradu nije bilo nominacija, već je proglašen direktan pobednik, koji je rediteljka Agnješka Holand pohvalila rečima: „Osećajan, uzbudljiv film o ženama rediteljima da se istaknu na pravi način u kinematografiji i kulturi“.

Evropska filmska akademija i EFA Productions iz Berlina udruženi sa Evropskim filmskim festivalom iz Sevilje organizovali su 33. dodelu Evropskih filmskih nagrada, koja se održava svake druge godine, a sada je prvi put u svojoj istoriji bila virtuelno zbog pandemije.

Veliki broj nominovanih ostvarenja bio je u selekciji ovogodišnje „Slobodne zone“, kao što su Undine, Akasa moj dom, Mala devojčica, Martin Eden, Gagarin, i drugi.

Evropska filmska akademija osnovana je 1988. godine i danas je čini više od 3.800 evropskih filmskih profesionalaca sa zajedničkim ciljem promovisanja evropske filmske kulture.

Sledeća dodela nagrada Evropske filmske akadmije biće održana u Rejkjaviku, na Islandu, 2022. godine, koji je zapravo bio planiran kao domaćin ove godine uživo, ali je sve moralo biti odloženo zbog pandemije kovida-19.