Život ogoljen do kostiju

Serija Kosti nudi dubok uvid u tragične sudbine običnih ljudi koji nošeni životnom stihijom pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem.

Bez uvijanja, bez šminke, bez mnogo fiozofiranja i stilizacije ona nas odvodi u memljive sobičke u kojima ljudi sa margine žive od danas do sutra, u večitoj borbi da se preživi.

Nad svim junacima nadvija se ista neizvesnost, ista mučna borba za goli život baš kao i senka ratnih trauma, decenijama nakon što su se ratovi završili.

Dileme glavnih junaka, njihova razapetost između snova, želja i stvarnih mogućnosti, njihova borba u kojoj pokušavaju da zadrže makar mrvicu dostojanstva snažan je zamajac radnje koja je na momente nepredvidljiva a na momente odlazi u oporu neminovnost govoreći u prilog tome da bolji život nije uvek za svakog niti da svaka priča uvek ima srećan kraj.

Naročito na Balkanu, gde su srećni krajevi retkost i gde potraga za srećom nikad ne prestaje, ma koliko mučna i teška ponekad bila.

S druge strane, tu je i svet skorojevićke „elite“ koji postoji kao neka vrsta paralelne stvarnosti. Kao retko kad, precizno i veoma ubedljivo, opisane su stranputice naše balkanske „tranzicije“.

Lažni svet glamura, licemerni političari koji gledaju samo sopstveni interes, novotalasni biznismeni i „eksperti“, oni na vrhu lanca ishrane i oni na samom dnu, izmešani poput kostiju.

Uz vešto napisan scenario, sigurnu režiju i mnoštvo zaista upečatljivih glumačkih ostvarenja Kosti predstavljaju upravo ono najbolje što serijski program može da ponudi.

Opet, autori nisu zapali u zamku preambicioznosti i ni u jednom trenutku ne misle da su pametniji od svojih gledalaca.

Prosto, ono što će gledaoci videti u Kostima mnogi su i sami preživeli. Ova serija jeste bolno, ali neophodno podsećanje koliko je teško biti čovek, a koliko je lako postati nečovek i kako nas iskušenja i muke na koje nas stavlja život oblikuju i kao pojedince i kao narod.

Sve te silne nezalečene rane koje nose junaci serije još su sveže i ponekad još krvare, ali, dok gledate seriju, shvatate da su to rane svih nas. I to je možda njena najveća vrednost.

Da se život sam ogoli do kostiju, kroz priču koja će vam dugo nakon gledanja ostati u pamćenju i svakako vas naterati da se zamislite u vezi sa mnogim stvarima.

Kosti nisu tek pučka zabava i nešto čime ćete prekratiti subotnje veče, već ozbiljno promišljanje o svetu u kome živimo i o posledicama svega onoga što nam se događa i što nam se događalo poslednjih decenija.