Zašto u Italiji nestaju male prodavnice sa dugom tradicijom

Spuštene roletne, natpisi „Zatvoreno, prazan, napušten prostor“. U Italiji se, na svakih sat vremena zatvore dve radnje.

Govorimo o onim malim prodavnicama u komšiluku koje prodaju voće i povrće, o obućarima, krojačima, radnjama sa odećom, o svim onim mestima sa dušom u koje ponekad zastanemo ne bismo li razmenili koju reč sa prodavcem, vlasnikom radnje koji je u tu delatnost uložio čitav svoj život, a koje se danas, u svetu velikih tržnih centara i onlajn prodaje, predaju i povlače iz naših života.

„Oporavak turizma u našoj zemlji izuzetno je pozitivan za privredu. Nažalost, male, tradicionalne prodavnice koje su važne nisu doživele istu sudbinu i svake godine ih sve više nestaje. Te male radnje daju svetlost, živost, ljudskost, sigurnost, one su kao osmeh kvarta, a pritom rade za dobrobit klime – ne morate da palite automobil da biste stigli do njih. Sve je veći broj spuštenih roletni na radnjama, što stvara osećaj praznine i pustoši. Ljudi putuju ne bi li otkrivali tradiciju jedne zemlje, a male zanatske i trgovačke radnje su upravo to. I one nestaju, lane se zatvorilo oko 43.000, a otvoreno je samo 22.600 – 20,3 odsto manje nego 2021. godine“, objašnjava Patricija de Luize, predsednica Udruženja malih trgovaca, zanatlija i uslužnih delatnosti.

Ovaj fenomen pogađa čitavu Italiju iako je najteža situacija u Kampaniji, zatim u regionu Lacija i Sicilije. Trgovine se zatvaraju, a mladi se danas ne usuđuju da otvaraju nove zbog nelojalne konkurencije – tržnih centara, velikih supermarketa i onlajn prodaje.

„Nažalost, onlajn prodaja je vrlo komplikovana konkurencija malim radnjama iz komšiluka. Pravila nisu ista, ja često kažem da je to kao da dva tima igraju utakmicu, ali za timove važe različita pravila. Velike su takse, ogromne su cene za iznajmljivanje prostora, nedostaju ujednačena pravila i ljudi odustaju“, kaže Patricija de Luize.

Prema njenim rečima, sada je gore nego za vreme pandemije, jer je u 2022. godini otvoreno najmanje prodavnica u poslednjih deset godina.

„Najmanje se otvaraju na Sardiniji, u regionu Pijemonta i u Umbriji, a te male radnje su prijatne, deo su tradicije i bez njih bi nam bilo teško, posebno u vreme pandemije. Prodaja preko interneta je porasla sa 16,6 milijardi 2015. na više od 48 milijardi prošle godine. Bez malih radnji gradovi postaju avetinjski i zato je potrebno da ih u saradnji sa vladom modernizujemo i omogućimo im da postoje“, istakla je ona.

U poslednjih deset godina u Italiji je zatvoreno više od 100.000 malih trgovinskih i zanatskih radnji i lokala, naročito u gradskim centrima koji doživljavaju sve masovnija zatvaranja kioska sa novinama, knjižara, malih prodavnica prehrambenih proizvoda, igračaka, nameštaja, gvožđara i odeće, dok su u porastu prodavnice tehnologije, apoteke i ugostiteljske usluge.

Najveći broj novootvorenih lokala je u vlasništvu stranaca, a na svakih 1.000 stanovnika u Italiji postoji u proseku sedam radnji. No, i one su osuđene na nestanak ukoliko se nešto drastično ne promeni.