Opsesivno čišćenje ili organizovani haos – gde je mera

Priznanje Japanke Mari Kondo, stručnjaka za raspremanje i uređenje doma, u intervjuu za Vašington post da je odustala od uloge „profesionalne spremačice“, podelilo je čitaoce – kritičari smatraju da je reč o licemerju, dok drugi pozdravljaju „neurednost“ kao zdraviji model ponašanja.

Sa izbijanjem koronavirusa, hrlili smo u apoteke po medicinski alkohol, prekomerno usisavali, brisali prašinu, prali ruke do isušivanje kože, dezinfikovali čak i obuću i odeću. Društvene mreže bile su preplavljene fotografijama sređenih domova u minimalističkom stilu, što je pojedinima posle tri godine postala i navika.

„Goblinski režim“, sa druge strane, žargonski termin koji je Oksfordski rečnik proglasio za izraz 2022. godine, odnosi se na vrstu ponašanja poput bezvoljnosti, aljkavosti i hedonizma, suprotan navici da nam u kući sve bude „na svom mestu“. Primećeno je, naime, da je upotreba termina porasla lane, kada su širom sveta epidemijske mere ublažene.

Primer Kondo, koja je zaradila milione od knjige o magiji pospremanja kuće i Netfliksove serije, otvara polemiku o tome gde je mera – da nam je kuća savršeno čista ili je organizovani haos bolje rešenje za naše zdravlje, kao i da li dalje važi narodna krilatica da je „nered u kući, nered i u glavi“.

Prema rečima psihijatra sa Instituta za mentalno zdravlje, dr Danila Pešića, moramo sebi da postavimo pitanje – da li čišćenje zaista doprinosi higijeni ili je način za oslobađanje tenzije, koji opet na kraju podiže tenziju kroz iscrpljivanje (lek gori od bolesti).

„Moramo se pomiriti sa činjenicom da ne postoji savršena higijena, čak neka istraživanja pokazuju da je stanovanje u savršeno čistim stanovima, korišćenje teških dezinficijenasa paradoksalno loše po naš imuni sistem“, poručuje psihijatar za Internet portal RTS-a.

Organizovani bolji od totalnog haosa

Govoreći o „organizovanom haosu“, popularnoj referenci prema kojoj kuća izgleda haotično, ali ima elementa reda, doktor Pešić objašnjava da ne postoji univerzalni odgovor da li je ta vrsta haosa bolje rešenje od samog haosa.

„Psihijatrija i psihologija nas uče da su ljudi kao pojedinci jedinstveni i neponovljivi sa svojim setovima ponašajnih obrazaca, pa tako na najrazličitije načine mogu doći do istih ciljeva. Važi i obrnuto – koristeći isto ponašanje dve individue mogu završiti na potpuno različitim pozicijama“, navodi dr Pešić.

Naglašava da je, ipak, u nekim situacijama i kraćem periodu, organizovani haos jedino moguće prelazno i bolje rešenje od totalnog haosa. „Ali održavanje ovakve strategije kada je objektivno moguće napraviti red, može trošiti psihološku energiju i smanjiti nivo funkcionisanja i kvalitet života“, objašnjava psihijatar.

Opsednutost čišćenjem i korona

Epidemija koronavirusa uticala je da postanemo revnosniji kada je reč o higijeni. Preporuka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd bila je da je prostorije potrebno čistiti svakog dana na uobičajen način: usisavanjem i pranjem deterdžentom i vodom, a kupatilo i ve-ce i sve dostupne površine u njima nakon pranja, po potrebi i dezinfikovati.

Američki list Njujork tajms, pozivajući se na dansku studiju iz 2020. godine, objavio je, međutim, da je deci i adolescentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem pandemija pogoršala simptome, ističući da je kod tri miliona Amerikanaca dijagnostikovan taj poremećaj.

Psihijatar Pešić ističe da je potrebno osloniti se na istraživanja koja ispituju povezanost opsesivnog čišćenja i korone, ali da se u praksi ne čini da je ova vrsta ponašanja porasla zbog pandemije.

„Kompulzivna radnja predstavlja način da se osoba kod koje se javi, oslobodi tenzije koju joj stvara opsesivna misao koja joj je prethodila i ima veze primarno sa unutrašnjim stanjem osobe. Na primer, osoba pomisli da će se desiti nešto loše, recimo smrt ili bolest voljenog člana porodice, zaraza“, objašnjava Pešić.

Dodaje i da mehanizam kompulzije (to može biti čišćenje, ali može biti i neka druga radnja) osobu privremeno oslobađa užasa, koji takva misao proizvodi. „Ukoliko problem traje duže i izaziva radnu i porodičnu disfunkcionalnost, radi se o opsesivno-kompulzivnom poremećaju i treba ga tretirati farmako i psihoterapijom", savet je doktora.

Prema njegovim rečima, ne postoji savršena higijena, a korišćenje teških hemikalija može da utiče loše na naš imunitet.

Put rešenja

Psihijatar Pešić za Internet portal RTS-a objašnjava i da misli, impulsi ili slike mogu da se jave kao opsesivni simptomi, koji potom privremeno bivaju ublaženi kompulzivnim radnjama poput čišćenja, brojanja ili proveravanja.

„Pored samog opisanog poremećaja, mogli bismo da govorimo i o crti opsesivnosti, ali i ona prevazilazi radnju čišćenja stana, već se ogleda i u nekim drugim kognitivnim i ponašajnim aspektima osobe. Dakle, neko ko ima izraženu crtu opsesivnosti, misliće i ponašaće se na taj (opsesivni) način u mnogo širem spektru od samog čišćenja stana ili kuće“, kaže doktor.

Ističe da je put rešavanja „problema“ kod klijenata sa ovom specifičnom tegobom, ispitivanje uzroka koji leže ispod ovakvog ponašanja.

„Mogli bismo saznati da je osoba pod određenom vrstom psihološke tenzije, pa joj ovaj vid motoričkog pražnjenja ublažava tu tegobu ili da je možda reč o pokušaju da se održi iluzija kontrole barem nekog aspekta života (stana/kuće), iako je realnost da je zapravo malo stvari zaista pod našom kontrolom“, navodi doktor.

Ekstremne polarizacije u ponašanju nisu dobre

Prema feng šuiju, drevnom kineskom učenju o uređenju prostorija u kojima boravimo, nered u kući je i nered u glavi, kao i obratno. Opsesija za besprekorno čistim domom, sa druge strane, postavlja i pitanje o tome da li red u kući zapravo znači nered u glavi.

„Može biti korisno da sa pozicije psihijatrije i psihologije mislimo o tome kako su nastale te narodske krilatice. Obe mogu biti i tačne i netačne zavisno od konteksta. Čovek ne postoji u vakuumu, već biva i postaje čovekom u interakciji sa okruženjem sa kojim nije odvojen čvrstom granicom. Spoljašnja i unutrašnja realnost su povezane“, objašnjava psihijatar.

Prema njegovim rečima, okruženje može da odrediti veliki dijapazon stanja kod osobe koja u njemu obitava, navodeći kao primer adolescenta koji treba da se spremi za ispit ili kontrolni zadatak i koji će sigurno u tome biti uspešniji ukoliko prethodno pospremi svoj kutak za učenje.

Kada je reč o izrazu da je „red u kući, nered u glavi“, Pešić smatra da potencijalno objašnjenje za tu krilaticu može da bude da osoba unutrašnju tegobu „rešava“ odigravanjem neke radnje u spoljašnjem svetu.

„Poenta je da  nije dobro ni previše, ni premalo higijene. Oba ekstrema mogu da dovedu do smanjenja imuniteta. Red i nered zavise od konkretne situacije i nema jednog odgovora. Jedno je svakako tačno – ekstremne polarizacije u bilo kom ponašanju uglavnom nisu dobre“, zaključak je psihijatra sa Instituta za mentalno zdravlje, dr Danila Pešića.