Za tropski ugođaj u stanu, a bez mnogo truda, gajite monsteru deliciozu

Ako volite velike i raskošne biljke, a počtnik ste, monstera deliciozna je odličan izbor. Formira krupne, srcolike i velike listove, koji su celi dok su mladi, a kako stare, dobijaju rupice i zareze.

„To je botanički nama interesantno zato što ti listovi podsećaju da su složeni po tipu. Međutim, to su prosti listovi koji su sekundarno napravili ove rupe programiranom nekrozom tkiva. Tako da je ona napravila namerno ove rupice na svojim listovima. Zašto je monstera to uradila? Prvo da se vrlo lako odupre snazi vetra, a drugo, da kišne kapi koje padaju lako odu sa listova“, objašnjava dr Milan Gavrilović, naučni saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Ima jako izražen korenov sistemi da se jako brzo širi. Ne zahtevaju nikakve specijalne uslove. Ono što je interesantno kod njih je da mogu da uspevaju u polusenovitim delovima stana ili samo da nisu na direktnom suncu. Zalivanje je umereno jednom u dve nedelje. Dok su male, najbolje ih je tuširati, i najlakše, i najzahvalnije. Međutim, kad imate džina od biljke to nije baš tako jednostavno, prosto da se biljka ne bi oštetila. Onda pređete slobdno vlažnim sunđerom po površini lista, a zemlju zalijete“, savetuje Jelica Spasojević.

Ukoliko primetite da su listovi počeli da žute, prestanite sa zalivanjem dok se zemlja skroz ne osuši.

„Najsigurniji način da proverite da li je biljci potrebna voda je da stavite prst i da proverite skroz dole ispod da li je zemlja suva. Ako je suva zalite, ako i malo ima vlage bolje ne. Najviše sobnih biljaka uvene zbog viška vode, a ne zbog manjka“, napominje Spasojevićeva.

„Osetljiva je na tripse i na biljne vaši tako da je potrebno da pogledamo da li se formiraju ti insekti, koje možemo mehanički ili nekiim insekticidom odstraniti. Međutim, to su sve jednostavni problemi u pogledu održavanja“, dodaje dr Milan Gavrilović.

Monstera raste kao povijuša, obavija se oko stabala drugih biljaka da bi doprla do svetlosti pa njeno stablo u prirodnom staništu može dostići visinu i od 20. U kućnim uslovima možemo je gajiti uz neki oslonac, na primer, štap obavijen kokosovim vlaknima koji podseća na koru drveta iz njenog prirodnog staništa, a možemo je pustiti da se sama širi ukoliko ima prostora.

„Što se tiče gajenja u letnjim uslovima, uvek je dobra stvar većinu sobnih biljaka izneti na neku terasu, ali ne na direktno sunce i ne na vetrovitno mesto. Mora biti neko zaklonjeno, ušuškanije mesto da bi one mogle da opstanu. Idealna temperatura za njih je oko 18 do 23 stepena. Biljku je lako ožiliti. Stavimo u čašu s vodom, ostavimo da pusti izdanke, i stavimo u kvalitetnu zemlju. Neophodna je prihrana za lisno dekorativne biljke“, navodi Jelica Spasojević.

„Monstera na prirodnim staništima cveta posle tri do četiri godine. Formira, kao i svi predstavnici iz ove familije, jednu cvast koja je oblika klipa, podseća malo na cvast kukuruza obavijenu spatom, jednim zaštitinim listom krem bele boje. Cvetovi će nakon oprašivanja formirati plodove koji su sočni po tipu bobice i oni sazrevaju dosta sporo. Treba otprilike oko godinu dana da bi plodovi bili zreli“, objašnjava biolog.

Jedino što nije otrovno kod monstere su plodovi koji kada su potpuno zreli mogu da se jedu. Kako dodaje dr Milan Gavrilović, ukus podseća na ananas. Zato je i nazvana monstera delicioza (ukusna).

Monstere retko cvetaju kod nas. Kada je presađujemo, bitno je da u zemlju dodamo malo treseta i perlita da bi zadržao vlagu i bio rastresit, da voda može lepo da otiče. Presađuje se svake tri do četiri godine.

Postoji nekoliko varijateta monstere. Neki su zahtevniji za gajenje, pored delicioze, uz veću negu, u našim krajevima uspeva i „manki lif“ (majmunski list).

Pošto raste u tropskim predelima Meksika i Paname, potrebno joj je orošavanje, najbolje odstojalom vodom ili kišnicom.