Želje su jedno, ciljevi drugo – postižemo samo ono za šta se borimo

Sreća i zadovoljstvo nisu privilegija tamo nekih ljudi, već dobre stvari pripadaju onim ljudima koji to za sebe izaberu, naglašava gošća Jutarnjeg programa, psiholog Nataša Petrović.

„Umesto šta želim da postignem, postavite sebi pitanje: Zašto je meni važno da postignem ovaj cilj? U skladu sa vašim prioritetima, za nekoga to može da bude stan, za nekoga to mogu da budu kvalitetniji odnosi, korekcija težine, više novca, više ljubavi. Kada definišemo u odnosu na to šta je nama važno i zbog čega želimo da ostvarimo cilj, cilj treba da zapišemo, jer želja i misao u glavi su samo san“, dodaje Petrovićeva.

Postižemo ono za šta se borimo, a ne ono što želimo, jer ako uložimo trud i energiju, što apsolutno zahteva našu aktivnu ulogu ka postavljanju i realizaciji cilja koji smo postavili, znači da smo spremni da uživamo u procesu, a ne da želimo samo rezultat.

Zdravlje

Zdravlje je proritet broj jedan jer bez njega nema lakog ostvarivanja bilo kog drugog cilja.

„Nekako mi podrazumevamo to dobro zdravlje, svi ga želimo, ali malo radimo na tom cilju očuvanja zdravlja. Zato već sada treba da zastanemo i da se zapitamo kako se osećamo u svom telu? Da li me nešto boli? Kod kog lekara treba da odem da vidim zašto me to boli? I već sada možemo da upišemo u svoj planer dva termina u toku godine kada ćemo da obavimo redovne kontrole“, preporučuje psihoterapeutkinja.

Dugoročni ciljevi

Ukoliko sebi postavljamo dugoročne ciljeve vrlo teško ćemo održati fokus, posebno ako je za njihovo ostvarenje potrebno 20 godina.

„Od sveg srca preporučujem da se slavi ne samo postignut cilj, nego svaki korak koji vas je vodio do tog cilja. Osećaćemo se dobro, to će nam dati snagu da nastavimo dalje. Nekada i sama reč bravo je dovoljna da vam dâ energiju da istrajete do realizacije cilja“, naglašava Petrovićeva.

Želje su jedno, a ciljevi drugo

Da želimo i maštamo možemo beskonačno mnogo, ali kada želju pretvorimo u cilj, onda imamo odgovornost da na njemu i radimo. Ne postoji čaroban štapić koji će realizovati naš cilj.

Koliko ćemo ciljeva postaviti to je naša stvar, ali često pravimo grešku da se prenatrpamo ciljevima i zato treba postaviti one koji su realno ostvarivi, kao i vremenski rok u kome ćemo ih ostvariti, napominje psihoterapeutkinja.

Stručnjaci savetuju da je pet ciljeva optimalan broj za jednu godinu, koje ćemo postaviti po prioritetima.

„Kultura i dinamičan način života nas podstiču na razmišljanje hoću sad, sve, odmah i hoću rezultat. To kada su ciljevi u pitanju, to nije moguće. Tako da ako sada sebi postavljamo neke ciljeve, a ne zapišemo ih, već posle dva meseca, kada nas preplavi svakodnevica, zaboravljamo šta smo zapisali, zaboravljamo šta želimo i obećanje koje smo dali“, napominje Nataša Petrović.

Ogranizacija i planiranje vremena za ostvarivanje cilja

Ako ne možemo da odvojimo 15 minuta u jednom danu da radimo na ostvarenju svoga cilja, onda je pitanje koliko nam je taj cilj uopšte bitan, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Organizacija i planiranje vremena je veština, a kako izreka kaže „Vežba čini majstora“.

„Poklonila bih gledaocima jednu vežbu. Da uzmu jedan papir A4, da zastanu i da se osvrnu na godinu za nama i napišu koje su sitne promene ostvarili, koje velike promene. Da vude čime su zadovoljni. Kojim ponašanjem nisu zadovoljni. Na čemu bi radili. To će im dati odlično saznanje i uvid ka čemu idu. Kao dži-pi-es, upišemo lokaciju odakle krećemo i ka kojoj idemo“, savetuje psihoterapeutkinja.

Ako ne uspemo da ostvarimo svoj cilj to ne treba doživljavati kao neuspeh, već kao lekciju. To što nešto nismo uradili, to ne govori ništa o našoj vrednosti kao osobi. To nam je samo super informacija šta treba da popravimo i šta treba da uradimo, a ne govori o našoj vrednosti.

„Nikada poraz, uvek lekcija“, zaključuje psihoterapeutkinja Nataša Petrović, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.