Obedska bara, raj za ljubitelje šumskog velnesa

Želimo da zaštitimo prirodu i skrenemo pažnju javnosti na značaj očuvanja biodiverziteta i javnog zdravlja, poručuju Mladi istraživači Srbije koji su do sada u svojim kancelarijama bili posrednici za organizaciju volontera. 

Sada su u akciji čišćenja Obeske bare, ličnim primerom pokazali koliko im je to važno.

„Nije nam teško, čak nam prija, uvek je lepo provesti dan van kancelarije, na terenu, ima nas dovoljno, svi smo orni za rad“, kaže Lena Tatalović, iz Mladih istraživača Srbije.

Ono što smo nekada nazivali klimatskim i biodiverzitetskim promenama, sada nazivamo krizom i krajnje je vreme da društvo preduzme akcije i menja politike, kažu ljubitelji prirode.

„Prepoznati i adekvatno tretirati ovu istina, vrlo kompleksnu vezu između našeg zdravlja, životinja, biljaka i okoline u kojoj živimo“, objašnjava Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije.

Prema rečima Slobodana Puzovića iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Vojvodine, na Obedskoj bari, gde je zaštićeno najveće poplavno područje u Srbiji, površine 10.000 hektara, obezbeđen je znatno kvalitetniji vazduh regionu, kao i voda koja iz Save ulazi u
plavnu zonu, koja se pročisti se i opet, kada izađe, krene ka Beogradu.

Šumski velnes uz stoletne hrastove 

Osim specifične ornitofaune, visoke divljači, brojnih insekata i biljaka, Obedska bara ima i Debelu goru – stoletnu šumu hrasta lužnjaka na 315 hektara. Ona je pod prvim stepenom zaštite, ali je zato okolina dostupna turistima.

„Svake poslednje nedelje u mesecu imamo organizovane ture za šumski velnes, mi ga zovemo šumska medicina, šumski spa sa licenciranim vodičem. To je segment koji je u doba korone dobio najviše na značaju“, ističe Ivana Vasić iz JP „Vojvodinašume“.

„Ovo je deo koji je u trećem stepenu zaštite i na tom području gradimo jedan turistički objekat, šumske kolibe koje predstavljaju autentičnu, autohtonu arhitekturu“, objašnjava Ivana Lozjanin iz JP „Vojvodinašume“.

Poslednjih godina, timski, uz pomoć donatora u Obedsku baru uložena su dva miliona evra, da se zaštite prirodno bogatstvo i identitet, vrate izumrle vrste i privuku trusti, jer kao što nije dovoljno istražena, nije ni posećena.