Da li je priroda jedini krivac za štetu koju nam nanosi ili smo sami krivi

Reka Grbavica je u Sjenici napravila velike probleme domaćinstvima. Za pojavu takozvanih bujičnih poplava uzrok je velika količina padavina, što se desilo na slivovima u okolini Sjenice, objašnjava gost Beogradske hronike, profesor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Očigledno da korito nije moglo da primi tu količinu vode u kojoj je bilo dosta erozivnog materijala koji je spran s padina. Verovatno je mali kapacitet korita i zauzetost priobalja na kome su izgrađeni neki objekti koji možda tu uopšte ne bi trebalo i da budu, sve je to doprinelo da su posledice te poplave imale ovu formu“", ističe profesor Ristić.

Prostor Srbije, južno od Save i Dunava je praktično ceo ugrožen bujičnim poplavama, dodaje Ristić. Naš reljef i klimat je takav da mi to možemo da očekujemo na gotovo čitavoj teritoriji.

„Međutim, od stanja slivova, od toga kakvi su nam šumski ekosistemi, kako obrađujemo poljoprivredno zemljište, gde gradimo puteve, gde gradimo kuće, da li postoji urbanistički red, da li se zabranjuje odlaganje đubreta u priobalju i u rečnim koritima –- sve su to faktori koji doprinose pojavi poplava“, ističe gost Beogradske hronike.

Dakle, moramo da naučimo da živimo s činjenicom da smo izloženi poplavama i čovek je isključivo odgovoran da minimizira te negativne efekte.

Klizišta

Ni za klizišta se ne može reći da je kriva samo priroda, napominje prof. dr Biljana Abolmasov, a sve zavisi od toga šta je uzrok pojave.

„Neka klizišta u Srbiji su registrovana i tu nema opravdanja ukoliko je neko gradio objekat na njima. Međutim, neka klizišta nisu registrovana i postoji mogućnost da se čovek jednostavno zatekao, kao što je bio slučaj 2014. godine kada su pojedini objekti u Loznici, Krupnju, Ljuboviji, Zvorniku... krenuli da tonu. Jednostavno nije bilo poznato da je tu ikada bilo klizišta“, napominje profesorka Abolmasov.

Ukoliko želimo da gradimo na nekom terenu, moguće je proveriti da li je tlo podložno pojavi klizišta, ali se ipak moraju imati u vidu ekstremne vremenske prilike koje mogu izazvati klizište i na područjima koja nikada nisu bila podložna takvoj vrsti pomeranja tla.

Za katastar klizišta na celoj teritoriji Republike je zadužen Geološki zavod Srbije koji polako napreduje sa dopunjavanjem podataka, dodaje dr Abolmasov. Postoji katastar klizišta Beograda koji je poslednji put uređen 2010. godine i već bi trebalo da se ažurira i da se dopune podaci, ali kada budu prikupljena potrebna sredstva za to.

„Mirijevo, na primer kao naselje je konceptualno izgrađeno na uslovno stabilnom terenu, ali je teren pripremljen tako da se mogu graditi objekti. Što znači da je gradnja na takvim uslovno stabilnim terenima isplativa samo ukoliko gradite objekte za stanovanje, gde se te mere stabilizovanja terena i sprečavanje aktiviranja klizišta isplate kroz cenu kvadrata“, objašnjava profesorka.

Odbrana od poplava

Procene su da Srbiji treba nekoliko desetina miliona evra svake godine koje bi se ulagale u narednih deset godina kako bismo značajno smanjili rizik od poplava i bujičnih poplava.

Prema Zakonu o vodama naplaćuje se takozvana naknada za vodno zemljište, međutim, nažalost, napominje profesor Ristić, te naknade nestanuj negde u budžetu, a Javno vodoprivredno preduzeće Srbija vode dobija mali deo tih uplaćenih sredstava, tako da stalno nedostaje novca.

„Moram da kažem da je mnogo urađeno od 2014. godine posle onih katastrofalnih poplava do danas. Ali na takozvanim donjim deonicama bujičnih tokova gde su pravljene regulacije, gde su pravljeni nasipi i uređivana su korita. Međutim, jako malo je rađeno u vršnim delovima slivova u brdsko-planinskom regionu gde se generišu te negativne pojave“, naglašava profesor Ristić.

Potrebna su pošumljavanja degradiranih površina, goleti. Zatim potrebno je podizanje bujičnih brana koje zaustavljaju nanose i značajno smanjuju efekat poplava. Zatim terasiranje terena.

Po zakonu, lokalnim samoupravama je prepušteno da prave operativne planove za odbranu od poplava na vodama drugog reda, a to su po pravilu bujični vodotokovi, ali mnoge lokalne samouprave nemaju kvalitetne planove.

U tim planovima bi trebalo da postoji katastar lokalnih bujičnih tokova, proračun očekivanih „velikih voda“, da budu definisani kriterijumi kako se i kad reaguje i formirani štabovi za vanredne situacije. Potrebno je svake godine pregledati teren i konstatovati šta treba uraditi, navodi prof. dr Ratko Ristić.