Kop27 – kako svet, a kako Srbija planira da oblaži i adaptira se na klimatske promene

Šta možemo da očekujemo od Samita, za Dnevnik je govorila Sandra Dokić, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine.

Globalna temperatura već je porasla 1,1 stepen Celzijusa, a naš region zagrejao se iznad svetskog proseka. Na koji način Srbija planira da smanji emisiju ugljen-dioksida za 33 odsto, kako stoji u dokumentu koji je već u koferu za Egipat?

– Veoma važan dokument - Nacionalno utvrđeni doprinos, koji je vlada usvojila u avgustu, određuje da ćemo do 2030. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na period iz 90-ih godina.

Taj cilj je već predviđen našim nacrtom Strategije niskougljeničnog razvoja koja u narednom periodu treba da se usvoji.

Tu smo identifikovali sve sektore, naročito energetike koji najviše doprinosi emisiji gasova, na koji način ćemo dovesti do ublažavanja samih klimatskih promena, barem što se tiče Republike Srbije.

Ako bi temperatura porasla za 1,7 stepeni u odnosu na sredinu 19. veka više od polovine svetske populacije bilo bi izloženo toploti i olujama opasnim po život. Za rešavanje ovakvog problema potrebno je globalno jedinstvo. Da li ono postoji? Neki svetski lideri neće doći, među njima i britanski premijer...

– Upravo je sama konferencija Kop26 u Egiptu posvećena klimatskim promenama, ali na globalnom nivou. Svi smo svesni da globalni problemi moraju da imaju globalna rešenja.

Mi zaista očekujemo da će se lideri koji se budu pojavili upravo objasniti na koji način oni imaju nameru da doprinesu smanjenju emisiji gasova sa efektom staklene bašte.

Uglavnom tu govorimo o izuzetno razvijenim zemljama koje imaju veliki doprinos u zagađenju. Srbija ne predstavlja zemlju koja ima toliki doprinos, ali je izuzetno pogođena klimatskim promenama, a svi smo svedoci suša koje su se poslednjih godine veoma intenzivirale, kao i velikih poplava.

Zbog toga mora da se postigne jedinstvo u odnosu na postavljeni cilj, a to je da se ograniči povećanje temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.

Godine 2009. razvijene zemlje su se obavezale da će do 2020. podići davanja zemljama u razvoju na 100 milijardi dolara godišnje kako bi im pomogle da smanje emisije i da se pripreme za klimatske promene. Cilj nije ostvaren i pomeren je na 2023. Da li je na vidiku trajno rešavanje finansiranja? Prema OECD-u 2019. davanje se probližilo sumi od 80 milijardi dolara. Neke zemlje u razvoju traže oštetu za gubitke i štetu zbog kašnjenja.

– To je jedan veoma složen problem. Taj cilj od 100 milijardi nije dostižan u ovom momentu, ali se intenzivno radi na njemu.

Moraju se odrediti prioriteti, na koji način će se finansirati i da nađe modalitete da se uspostavi jedno trajno finansiranje. To će se ostvarivati preko međunarodnih finansijskih institucija i raznih fondova.

Važno je da se naprave projekcije da se vidi kolike su potrebe svake pojedinačne ekonomije kako bi zemlje mogle da pristupe tim fondovima i da kontinuirano koriste sredstva.

Kada pričamo o klimatskim promenama, ne radi se samo na ublažavanju, već i prilagođavanju na već postojeće promene, što sve iziskuje velika finansijska sredstva.

Ovo će biti peti put da se Kop održava u Africi. To je i način da se skrene pažnja na jedan od najugroženijih regiona sveta. Koje će oblasti biti u fokusu? Kako ćemo znati da je Kop27 uspeo?

Afrički kontinent je izuzetno ugrožen, i to u smislu da moraju da se prilagođavaju na već izmenjene klimatske uslove. To će biti jedan od fokusa konferencije u Egiptu, odnosno biće mnogo više pažnje posvećeno adaptaciji, a ne na ublažavanje klimatskih promena.

Ono što je veoma važno istaći jeste da se 80 odsto projekata odnosi na ublažavanje klimatskih promena, a svega 20 na adaptaciju.

Očekujemo da će na ovom samitu to biti mnogo bolje definisano i da su to zapravo dva pravca kojima će se paralelno ići.