Smanjenje ugljen-dioksida, povećanje zelenih površina... Još mnogo posla nas čeka do zdravijih životnih uslova

Da bi Beograd postao zeleniji i zdraviji za život, u planu je gradnja više postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i završetak sanitarne deponije u Vinči kako bi se otpad reciklirao i koristio za energiju.

Zelene površine bi sadašnjih 16 odsto trebalo povećati na 25 odsto površine grada. Cilj je i smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40 odsto do 2030. godine.

„Zajedno sa EBRD-om uradili smo procenu da će u narednih deset godina biti potrebno da se uloži minimum pet milijardi evra da bi se unapredila životna sredina u gradu. Usvojeno je više strateških dokumenata, a pre svega bih naglasio Akcioni plan za zeleni grad, kao i to da smo se obavezali da do 2030. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto", kaže gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Kao i Evropa, i Srbija ima plan da bude dekarbonizovana 2050. godine

„Srpski zakoni o energetici su u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima što jeste jako važno, ne samo zato što ćemo reći da smo mi na putu ka EU - jesmo, nego zato što su i ti standardi su osnova modernog i zdravog životnog okruženja i životne sredine u budućnosti", rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

U zelenoj tranziciji Srbiji pomaže Finska, čiji je cilj ambiciozniji, da postane ugljenično neutralna do 2035. godine.

„Otvaranje klastera 4 Zelene agende, pomoći će Srbiji da dostigne visoke evropske standarde, ali to podrazumeva i veće obaveze . Građani danas zahtevaju više od vlasti, žele zdraviju okolinu, nadam se da će to biti dodatni podsticaj za Srbiju da radi više na zelenoj tranziciji", izjavio je Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Srbiji.

Uz čistiju životnu sredinu ljudi su ne samo zdraviji već i srećniji - pokazuje primer Finske, koja je peti put zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu.