Svako od nas i u gradu može imati svoju baštu

Ideju urbane poljoprivrede već nekoliko godina razvija Udruženje „Ekonaut", a sve je počelo od beogradskog Festivala cveća.

„Tu smo shvatili da Beograd nema nešto što imaju Berlin, London, Pariz, neki gradovi u Holandiji, pa i u Švedskoj. Već stotinak godina tamo postoje baštenske zajednice, koje se građanima nude kao neka vrsta komunalne usluge. To znači da oni mogu da dođu u opštinu i zatraže svoju privremenu baštu na određeni rok. Reč je o malim parcelama od pedesetak kvadratnih metara. Na njima mogu da gaje šta žele, uglavnom jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a zakup je simboličan“, objašnjava Sabina Kerić, u razgovoru za Magazin na Prvom Radio Beograda 1.

Udruženje „Ekonaut“, čiji je ona osnivač, već nekoliko godina edukuje i informiše građane kako mogu i sami doprineti ozelenjavanju životne sredine, što je izuzetno bitno u doba klimatske krize, nekontrolisane urbanizacije i sve većeg zagađenja. Sudeći po prijavama za predavanja i radionice, interesovanje je izuzetno veliko.

U realizaciji ovog projekta od pomoći je bilo istraživanje koje je obavio Šumarski fakultet o tome kolika se površina u Beogradu koristi kao neformalna gradska bašta. Reč je o stotinak hektara koje su građani samostalno zauzeli, uglavnom na području Novog Beograda, Košutnjaka, Banjice, Žarkova, Zemuna, Borče, Mirijeva…

Zauzimanje slobodnog zemljišta počelo je već posle Drugog svetskog rata. To je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula ljude iz sela ka gradovima. U tom smislu kod nas postoji duga tradicija „baštenskih zajednica”, napominje gošća Radio Beograda.

„Takve zajednice uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila. Zato ih treba legalizovati i to je ono za šta se 'Ekonaut' zalaže u kontaktima sa gradskom Skupštinom, Urbanističkim zavodom i drugim institucijama. Najvažnije je definisati imovinsko-pravne odnose kako bi se znalo kome zemlja pripada, kome se dodeljuje i u kojim delovima grada se takve parcele planski mogu koristiti“, napominje Kerićeva.

Prva formalna baštenska zajednica – Baštalište, formirana je još 2013. godine i nalazi se u Slancima. Tu može svako da dođe i u dogovoru sa drugim članovima, uzme parče parcele i održava je kroz celu sezonu. To je primer kako treba da izgleda koncept baštenske zajednice, ali je za sad to samo jedna privatna inicijativa.

Gošća Magazina na Prvom napominje da u poslednje vreme imaju bolju saradnju sa Kancelarijom gradskog arhitekte, a rezultat je angažovanje Urbanističkog zavoda na izradi studije koja bi utvrdila gde na teritoriji grada takve zajednice mogu da se formiraju.

Korist od ovakvog koncepta je višestruka. Na taj način dovodi se deo prirode u grad, doprinosi prilagođavanju klimatskim promenama, edukuju mladi o prirodnim procesima sa kojima nisu imali dodira…

Poseban značaj je u razvijanju društvenih veza među ljudima koji žive u tom kraju. Oni se upoznaju, pomažu se međusobno i razvijaju neke nove lokalne inicijative, zaključuje Sabina Kerić iz Udruženja „Ekonaut“.