Dug prema planeti nije kao dug prema banci - nema refinansiranja

Dan ekološkog duga je dan kada potrebe čovečanstva prema prirodi nadmašuju ono što Zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini. Tako smo 29. jula potrošili zemljin „proračun" za celu 2021. godinu i započeli „život na dug".

Iz Mreže za globalni ekološki otisak koja vrši ova merenja, saopšteno je da čovečanstvo trenutno koristi 74 odsto više od onoga što ekosistemi planete mogu da obnove.

„Ekološki dug se računa u resursima koje mi potrošimo kao ljudska civilizacija. Znači, koliko šuma potrošimo, koliko zemljišta koristimo za proizvodnju hrane. Recimo, od kopnenih ekosistema, jednu trećinu zemlje mi trošimo za proizvodnju hrane, za nas ljude. Zatim, koliko površine koristimo za gradove, za naselja, u morima i rekama, koliko akvakulture koristimo, prostora za proizvodnju ribe na veštački način, i u odnosu na to - šta vraćamo planeti. Uzimamo sve resurse, a vraćamo ugljen dioksid i ostale gasove sa efektom staklene bašte, smeće i zagađenje. Kad se posmatra taj odnos, onda dolazimo do ekološkog duga. Na žalost, priroda nije kao banka, da refinanasira dugove", upozorila je Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu.

Dan ekološkog duga je nastao tako što je Globalna mreža za ekološki otisak odredila metodologiju na koji način bi to mogla da predstavi, a Svetska organizacija za prirodu je napravila indeks života na planeti.

Duška Dimović kaže da je na osnovu merenja tokom poslednjih 50 godina utvrđeno da se populacija brojnih vrsta na planeti smanjuje, dok se potrošnja ljudi povećava.

Objašnjava da troškovi rastu, između ostalog, i zbog toga što sve veći broj ljudi živi u gradovima.

Važan je i disbalans u distribuciji resursa koji se može dobro objasniti time da trenutno postoji više zdravstvenih problema koje uzrokuje gojaznost, nego neuhranjenost.

„Tropske kišne šume se krče ili pale da bi se sadile palme zbog ulja... Naš preterano potrošački način života je doveo do ove situacije. Čak su emisije ugljen dioksida povećane za 6,6 posto, u odnosu na prošlu godinu", dodala je Dimovićeva.

Značaj ponašanja investitora 

Napominje da je važno da investitori i privatni sektor prepoznaju mogućnost da ulažu u zdrave, održive i zelene i nove tehnologije.

„Ako nastavimo da arogantno mislimo da ćemo mi ljudi smisliti neku tehnološku inovaciju - to je dobro, ali ne na račun prirode. Mi ne možemo da funkcionišemo ukoliko nam ekosistemi ne obezbede hranu, vodu i čist vazduh", rekla je Dimovićeva.

Objasnila je da u Srbiji proizvedemo oko 400 kilograma otpada po glavi stanovnika godišnje i deset puta više štetnih gasova.

„Ono što ne vidimo je ugljen dioksid, gas bez boje, mirisa, nismo svesni koliko ga proizvodimo. Srbija je zemlja koja dominantno proizvodi energiju - znači 75 posto energije dolazi iz termoelektrana", rekla je.

Država koje je ove godine prvi put ušla u ekološki dug je Katar, devetog februara, a Srbija 29. jula.

„Nije zemlja koja ima visok bruto domaći proizvod i kojoj rastu ekonomski parametri - nužno najbogatija zemlja. Treba da razmislimo na koji način da zaštitimo našu vodu, hranu i zemljište. Zemljište je sve više zagađeno. Pitanje je balansa koji investitori treba da dolaze u našu zemlju. Ja bih rekla - oni koji čuvaju prirodu", zaključila je Duška Dimović.