Da li će nestati trećina ugroženih biljaka i životinja

U Evropi sada postoji 47 krda bizona koji se slobodno kreću. Njihova populacija u divljini porasla je u poslednjih 16 godina sa 1.800 na preko 6.200 jedinki. Zaštita je potrebna i mnogim drugim životinjama.

U proteklih 40 godina iz prirode je nestalo više od 50 odsto jedinki divljih vrsta. Lavovi i tigrovi su iščezli sa 95 odsto teritorija koje su bile njihova staništa. Procenjuje se da u divljini živi najviše 20.000 lavova.

"U prirodi imamo manje od četiri hiljade tigrova, što znači da u zoo-vrtu imamo više tigrova nego u prirodi. Ono što je dobro jeste da zaštita pokazuje rezultate tako da je njihov broj porastao za par stotina. Mi imamo u Africi manje od pola miliona slonova trenutno, imamo samo 17.000 medveda, 17.000 vukova u Evropi", istakla je Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.

Ugroženi su i svi svetski slatkovodni delfini, neke vrste ajkula, kitova. Neke vrste nosoroga potpuno su nestale.

"Ono što znamo je da danas vrste nestaju sto do hiljadu puta više nego što su prirodno nestajale kada je bila jedna vrsta na milion u jednoj godini", istakao je Boris Erg iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Ugroženost biljaka i životinja u Srbiji prati globalni trend, 30 odsto vrsta je pred nestankom ukoliko ne promenimo odnos prema prirodi.

"Recimo imamo crnog daždevnjaka, kao izuzetno ugroženu vrstu u Srbiji. S druge strane imamo veliku droplju čija se populacija u Srbiji smanjila na manje od deset jedinki i, s druge strane, imamo zanimljive primere modrovrana, stepskog sokola, orla krstaša, gde sada imamo tri gnezdeća para u Srbiji", napominje Boris Erg.

"Ono što je dobro za Srbiju je da zaštita medveda pokazuje rezultate, procenjuje se da ima 120 medveda u čitavoj zemlji i taj broj polako raste", istakla je Duška Dimović.

Pred nestankom je trećina od 430 vrsta hrasta. U opasnosti je i Pančićeva omorika, koja se suši zbog klimatskih promena i zagađenja vazduha.