Neobična polarna svetlost plovi okeanima pod okriljem noći

Okeani nikada ne spavaju, a beliki broj živih organizama se tokom dana povlači u morske dubine i izlazi u potragu za hranom samo tokom noći. Biolog i fotograf Aleksandar Semenov zaronio je u blizini italijanskog ostrva Ponca, i krenuo u potragu za morskim stvorenjima koja su aktivna samo pod okriljem noći.

Jedan od redovnih noćnih morskih stvorenja je i rebronoša, vrsta dupljara koja podseća na meduze, a ima sposobnost luminiscencije, odnosno svetli u mraku. Naziv rebronoše su dobile zbog organa za kretanje koji su u obliku traka koje se pružaju duž čitavog tela. Na tim trakama se nalaze nizovi pločica koje nose treplje i imaju izgled češljeva.

Semenovu se posrećilo da se u pravom trenutku zatekne na pravom mestu i uspeo je da snimi bleštavu rebronošu dugu metar i po koja se retko može videti u blizini obale, pre svega zato što je talasi lako uništavaju.

Rebronoše imaju oblik jedrilice i usta im se nalaze u „pilotskoj kabini", a sa strane imaju dva ogromna krila. Svako krilo je obloženo trepljama koje se kreću napred nazad, svetlucaju u duginim bojama i služe im za kretanje.

Kada se hrane krila postaju zidovi na koje se plen lepi i hvata u zamku, a zatim prenosi do organa za varenje. U slučaju da se uloge promene i da rebronoša postane potencijalni plen, primenjuje drugu taktiku za kretanje. Umesto da klizi napred poput aviona, rebronoša se talasa poput morske zmije. Istovremeno menja boju pumpajući kalcijum preko ćelijskih membrana i postaje mlečno bela dok joj plavo-zelene mrlje blistaju.

Ova iznenadna promena izgleda i ponašanja treba da uplaši i zbuni potencijalnog neprijatelja. Ukoliko ni tako ne uspe da pobegne od progonitelja, rebronoše će izvesti još jednu transfomaciju i umotati se u rolnu. Iako ova poslednja odbrambena taktika može dovesti do toga da joj krila budu oštećena, rebronoša ima odlične regenerativne sposobnosti i može da obnovi oštećene delove tela.