Formula za 21. vek: Umesto brige – borba i kreativnost

Život je borba, večito ustajanje, nastavljanje, postavljanje ciljeva, njihovo realizovanje. Da bi se opstalo na tom putu, potrebne su volja, istrajnost i jasna usmerenost na cilj.

Iako snažni fizički i mentalno, i sportisti ponekad posustaju u volji. Tada nastupaju životni savetnici ili treneri (engl. life coach), koji održavaju motivisanost pojedinca i pomažu mu da ostvari najbolje rezultate.

Tim pozivom bavi se i Vlada Negovanović, koji je pre 30 godina napustio rodni Aranđelovac. Danas živi i radi u Beču. Sarađuje sa brojnim sportistima – kao što su fudbaleri Aleksandar Dragović, Roland Linc, Rubin Okoti, treneri Nebojša Jovović, Vlada Milojević – kao i sa poslovnim ljudima i pojedincima. 

Neizvesnosti sa kojima živimo utiču na nas, prelamaju se kroz naš poslovni, ali i privatni život. Zato smo od gospodina Negovanovića potražili savet kako da se nosimo sa problemima koje donosi period borbe i strepnje.

Dugo radite sa ljudima vodeći ih kroz razne životne uspone i padove. Danas se ceo svet nalazi u novoj situaciji. Vesti koje dopiru do nas i okolnosti u kojima živimo ostavljaju posledice. Kako bi trebalo da se odnosimo prema problemu koji se nadvio nad svima nama?

– Strah je naš najveći neprijatelj, veći nego bilo koji rat. Ne treba ga puštati u kuću – glavu. Kad jednom već uđe, teško ga je isterati jer voli da se odomaći. Mnogo je pohlepan i jede sve što imamo kod sebe. Naravno, voli da se širi i da se pravi važan. Za tili čas nas obuzme i parališe. Ima ih različitih vrsta: strah od rata, virusa, poraza, smrti, života, ispita, rastanka, aviona, vode, požara, zemljotresa, poplava itd. Od detinjstva su nas učili da se bojimo. Mnoge dečje priče su bile takve. Vuk pojeo Crvenkapu itd. Čovek nauči da se boji i neprestano traži strah. Kad gleda vesti o nekom događaju, nije mu dosta jedan TV program, već i na drugim kanalima traži istu temu, druge komentare. Šta radi? Hrani svoj strah. Em ga je pustio u kuću, em ga hrani do mile volje. Naravno da strah nema nameru da izađe iz tvoje kuće (glave) jer mu je lepo. Ali prijatnost nije obostrana. Strah postaje sve lepši i veći, a ti truneš. Zato ga ne treba puštati u svoj um. Ne gledaš vesti, ne slušaš radio, razmišljaš pozitivno i pre svega – postavljaš sebi prava pitanja. Mogu li da zaustavim rat? Mogu li da izolujem sve viruse sveta? Hoće li biti smak sveta ako ne položim ispit? Odgovor za sva tvoja postavljena pitanja biće NE, ali upravo to NE ti govori da je život lep uprkos svim poteškoćama.

Budući da je poslednjih godina strah centralna tema među svima nama, kako se treba boriti protiv njega?

– U svom poslu se svakodnevno susrećem sa zabrinutim ljudima. Žale se na različite situacije. Neko ne igra na sportskom terenu onako kako bi želeo, neko ima poslovnih ili privatnih problema, a ima i onih koji su zabrinuti zbog svih svetskih dešavanja. Rešenje za sve je isto. Umesto brige – borba. Gde stavimo fokus, tu odlazi energija. Briga i strah troše ekstremno mnogo energije, a bez nje nema života, radosti i progresa. I vaš imunosistem radi slabije ako u telu nema energije. Otac mog prijatelja Jevrejina je preživeo koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu slikajući. On je svoj fokus stavio na umetnost – uprkos strahu da mu svaki dan može biti poslednji dan. Slikao, manje se brinuo, sačuvao energiju i preživeo. Svako može manje da brine ako stavi fokus na druge stvari.

Koja je vaša misao vodilja sa kojom lakše plovite kroz život?

– Tražim nešto lepo u svakom danu ne razmišljajući ni o budućnosti, ni o prošlosti. Ako organizujemo današnji dan najbolje što možemo, velika je verovatnoća da to možemo ponoviti i sutra, jer sa sobom nosimo dobro iskustvo iz prethodnog dana. Da bismo izvukli najbolje iz sebe i iz dana, ne sme da bude straha. A kako bez straha u ovim ludim vremenima? Jednostavno se „pravite ludi" – iako niste. Sačuvajte živce, posvetite se kreativnom radu i na kraju ćete imati dela i zdravlje. To je, po mom mišljenju, formula za 21. vek.