Razglednice - umetnost slike i reči

Prva razglednica na svetu napisana je ćirilicom i poslata iz redakcije srpskog političko-satiričnog lista „Zmaj“ u Beču 1871. godine, na adresu Dimitrija Manojlovića u Somboru. Naime, autor ilustracije bio je geodetski oficir Petar Manojlović, koji je ovu razglednicu poslao svom stricu, posredstvom urednika časopisa, našeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Kako njegov stric, inače somborski advokat, nije znao za ilustrovane karte, ovu je shvatio kao politički obojenu, pa ju je sinovcu vratio uz reči: „Ja sa zmajem nikakva posla neću da imam – ne prima se!“.

Prve razglednice bile su istinska remek-dela. Na ovim ilustrativnim kartama nalazila su se omiljena zdanja beogradskih fotografa. Pogled na Kalemegdan, Narodno pozorište, Ulica kralja Milana i Stari dvor bili su samo neki od snimljenih kadrova. Rađene su u tehnici litografije, što je podrazumevalo dodavanje boja crno-belom snimku. Ovo se smatralo pravim zanatskim umećem. Impresivna koloritna površina verno je oslikavala stvarnost i tako postala privlačna velikom broju ljudi, između ostalih, i prvom izdavaču u našoj zemlji.

Na uglu Pop Lukine ulice i Kosančićevog venca, nalazila se prva knjižara u Srbiji. Knjižara Velimira Valožića je 1895. godine objavila prvu seriju razglednica. Autor fotografija bio je dvorski fotograf Milan Jovanović, a njihov ilustrator Vladislav Tetelbah. Na nekim od razglednica stajalo je „Pozdrav iz Beograda", dok je na drugima pisalo „Želi Vam srećnu Novu godinu knjižara Velimira Valožića".

Iduće godine, Velimir Valožić izdao je još jednu seriju u kojoj je, osim Beograda, bilo i 16 razglednica sa slikama gradova širom Srbije. Kroz te razglednice bilo je moguće videti najreprezentativnije kutke gradova. I ne samo to, parče tog papira nosilo je toplu poruku da je neko, udaljen kilometrima daleko - mislio na vas. U romantičnijim vremenima, razglednica i penkalo bili su neizostavni deo svakog putovanja. Penkalom se zapisivao trenutak, a fotografijom oslikavao delić istorije. Tradicija se nastavila i za vreme ratova, pa se zahvaljujući razglednicama održavao kontakt između vojnika i njihovih porodica. Ove ilustracije predstavljale su mnogo više od slike, svaka od njih nosila je i emotivnu poruku za primaoca.

Posmatrajući razglednice iz nekadašnjih vremena možemo mnogo saznati o tradiciji, kulturi i običajima naših predaka.

Ako želite da upoznate istoriju arhitekture i urbanizacije 19. ili 20. veka, da pogledate šta je krasilo građevine i ulice poznatih adresa u Srbiji, pratite razvoj razglednica. One svedoče o promeni pretvaranja ambijentalnih celina druge polovine XX veka u strukture savremenog grada.

Razglednice spajaju svet. Tako slike i misli iz Beograda stižu i do Toronta. Razglednice su vredni suveniri svakog mesta. Pored svojevrsnog vida reklame, slanjem nose jedinstvenu poruku - namenjenu vama. Ono što je zapisano penkalom vreme ne može da izbriše.

Nekada se na razglednicu čekalo duže, starije generacije vole da kažu da je u iščekanju bila magija prepiske. Savremeno doba je sa sobom donelo i drugačiji, brži vid dopisivanja sa slikom, penkalo smo zamenili tastaturom, a papir ekranom na dodir. Tako razmenjujemo fotografije uz kratke poruke prilikom posete turističkim mestima. Virtuelni svet nam nudi i sabiranje svih razglednica na jednom mestu. Jedno takvo mesto je internet-adresa postkrosing, gde, nakon logovanja, možete slati neograničen broj slika uz poruke širom sveta.

Razglednice svedoče o nekim davnim vremenima, ljudima, mestima, rukopisima, rečima i emocijama, ali ih danas možemo slati prijateljima - tako ćemo možda postati deo neke nove istorije razglednica.