Da li je Viminacijum svedok revolucionarnog otkrića

Ukoliko stručnjaci potvrde tumačenje ovog natpisa, značilo bi da se na srebrnom listiću iz Viminacijuma nalazi najstariji pomen Hrista na svetu.

Na jednom od obeleženih lokaliteta na kome se veše arheološka istraživanja u okviru kompleksa Viminacijuma, samo ove godine je pronađeno preko 500 grobova, naglašava gost Jutarnjeg programa, profesor Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum.

„Iznenadilo nas je da smo našli na tom prostoru relativno malo, samo tri sarkofaga olovna. Iznenađenje je u tome što u tih 14.500 iskopanih grobova, samo tridesetak su olovni sarkofazi, što već samo po sebi predstavlja jednu posebnost. Naravno, to odmah upućuje na pitanje odakle su ti ljudi koji su tu sahranjeni“, naglašava profesor.

Uobičajena pretpostavka je da se poreklo tih ljudi vezuje za oblast Bliskog istoka jer je veliki broj legionara i običnog sveta dolazio u Viminacijum koji je bio bogat i veliki grad. Kada su otvorena dva sarkofaga koja su bila u potpunosti sačuvane i nisu bila opljačkana, arheologe je dočekalo iznenađenje.

„Mi smo u prvom trenutku pažnju više obratili na zlatne predmete, jer bilo je i njih, i to vrlo interesantnih, a pokazaće se da su i oni u korelaciji sa ovim nalazom. A, među svim tim stvarima našli smo jedno parčence lima, manjeg od nokta domalog prsta, zgužvanog i ispresavijanog“, objašnjava prof. Korać.

Pronađeni komad lima je bio toliko zgužvan da arheolozi nisu ni očekivali da će uspeti da ga odmotaju. Kada su uspeli, pred njima se ukazala pločica 3,5 sa 5,5 centimetara na kojoj je u devet redova nešto ispisano. Urađen je kalk otiska i svima se učinilo da su u natpisu prepoznali H, R, S, T i to su objavili. Kako profesor slikovito objašnjava, „stavili su glavu na panj“ pred naučnom zajednicom. Sada predstoji provera i čeka se potvrda.

Ono što je značajno su i ornamenti koji se mogu videti na pronađenim sarkofazima koji upućuju da su u njima možda sahranjeni hrišćani, ali iz jednog sasvim novog ugla. Možda su u pitanju gnostici za kojima je ostalo jako malo pisanih tragova. Ukoliko se to pokaže, profesor Korać ističe da će to biti prilika da se ovaj prostor rasvetli i iz tog perioda.

„Pošto je taj lim istanjen do desetog dela milimetra, onda kada je on tanjen ili urezivan, javljaju se kao duplirani znaci koji se mogu tumačiti različito. Krenuli smo da putem velikih uvećanja pokušamo da dobijemo i tu dubinsku sliku. Naravno, oni koji se bave time već svi različito čitaju razne stvari. Ali videćemo kako će se razvijati situacija“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu profesor Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum.