Pola veka industrije video-igara

Ako se uzme u obzir da čak jedna trećina svetske populacije igra video-igre, onda su one veoma ozbiljan fenomen, u čijoj je osnovi iskonska potreba za igrom. To je način korišćčenja slobodnog vremena koji nas čini srećnim.

„Izgleda da je u ovom svetu u kome je posao odvojen od rezultata, i svako radi samo mali segment nečega i niko zapravo nema zadovoljstvo postignutog cilja. A igre su upravo napravljene tako da vi imate ciljeve koje ostvarujete, i onda imate stalnu satisfakciju tokom igranja“, smatra antropološkinja Ljiljana Gavrilović.

Još u antičkoj Grčkoj pravile su se automatizovane sprave. Koreni igranja tehnologijom dosežu do srednjeg veka i automatona. Istorija video-igara povezana je sa razvojem računara i tehnologije.

„Pre pedesetih godina, mnogi informatičari, naučnici, kompjuterski naučnici, pokušavali su da upravo kroz pravljenje igara, ali tada poznatih igara, kao što su šah, igra nim, dame, iks-oks, na primer – nekako testiraju veštačku inteligenciju računara“, napominje prof. dr Manojlo Maravić, autor knjige Totalna istorija video-igara.

Tada preskupi i preteški račinari nisu bili lako dostupni čak ni svim naučnicima.

Pola veka industrije video-igara

„Ključna je 1962. godina i igra Spejs vor koju su kreirali hakeri sa MIT Univerziteta i cela ta klima koja se oko njih formirala. Dakle, mladi ljudi koji su želeli da koriste računare na sve one moguće načine koje su im profesori zabranjivali da ih koriste“, dodaje profesor Maravić.

U skladu sa hakerskom etikom deljenja, ostavljena je opcija da se ta video-igra nadograđuje. Sledeći ključni momenat je 1972. godina.

„Tačno je 50 godina od nastanka industrije video-igara, a to je godina kada je izašla Odiseja konstruktora Ralfa Vera, koju je izdao 'Magnavoks'. Prva kućna konzola. Te godine je izašao i Pong, a Tar je formiran“, objašnjava autor knjige Totalna istorija video-igara.

Razvoj mikroprocesora i jeftiniji čipovi omogućili su i pojavu personalnih računara. A zvuk učitavanja igrica obeležio je kraj osamdesetih i početak devedestih. „Spektrum“ i „komodor“ bili su najpoželjniji uređaji tog doba, sve do pojave interneta.

„Što se tiče današnje situacije, video-igre se sve više igraju onlajn. Ključni momenat je i smartfon, odnosno android ili ajfon koji su, zapravo, mali računari na kojima mogu da se igraju igre bilo gde, bilo kada, bilo ko“, napominje prof. dr Manojlo Maravić.

Da li je štetno igranje video-igara

U današnje vreme, najčešće oni koji ih ne igraju, za video-igre kažu da su nezdrave, opasne i destruktivne. Pojavile su se i brojne studije koje govore o tome da digitalno igranje podstiče depresiju, anksioznost i agresiju.

„To sa agresijom je jedna priča koju je američki Savez psihologa počeo da gura još devedesetih godina i bili su prilično agresivni u tome, tako da je to onda ušlo u medije i krenula je moralna panika, kao što kreće moralna panika oko svih novih stvari“, ističe Ljiljana Gavrilović.

Ključ je u balansu, i od njega zavisi da li će se nešto upotrebiti ili zloupotrebiti.

„Ako video-igre mogu da se iskoriste za obuku pilota u nekim simulacijama, zašto ne mogu da se iskoriste i za prevazilaženje depresije, ili nekih drugih socijalnih problema“, pita se Stefan Alidini, doktorand na Filološkom fakultetu.

„Nisam sigurna da su zavisni od video-igara, pre bih rekla da imaju veoma mnogo problema ovde koje ne mogu da reše na drugi način nego da se izmaknu, da pobegnu u neki svet koji im više prija“, navodi antropološkinja.

Pozitivne strane

Najnovije studije govore o tome da umereno igranje video-igara podstiče kreativnost, razvija periferni vid i poboljšava pamćenje. Razlozi zbog kojih neko svoje slobodno vreme provodi u digitalnom svetu su lični.

„Glavni motiv mi je druženje sa mojim dobrim prijateljima“, kaže profesor.

„Zato što su mi pomogle da prevaziđem neke jako zahtevne periode u mom životu“, tvrdi antropološkinja.

„Zato što imaju do dan-danas jedan od najzinimljivijih narativa u video-igrama“, dodaje Alidini.

Igrajmo se onoliko koliko nam prija!