Праву тајну винове лозе скрива чудесна Тара

Чудесна је Тара, у сваком свом делу. На обали Раче, где река са обронака плане излази из кањона и жури даље, ка Дрини, је врело Лађевац. Слапови топле, лековите воде, а мало даље су остаци Скита Светог.Ђорђа, места где су монаси чувене Рачанске школе, тиховали, преписивали књиге и бавили се књижевним радом.

Баш ту је Милан Николић, у шибљу пронашао винову лозу, јако старих чокота и грана, која се успиње високо, ка буковим стаблима. Узорке је однео у Институт у Београд, професору Мирославу Николићу, који их је са још 163 узорка из Србије, послао у Институт за Вино и винову лозу Универзитета у Ла Риохи, у Шпанији, један од најпрестижнијих те врсте у свету, са највећом базом података.

„После првог круга истраживања добили смо информацију да је грожђе, највероватније, много старо и да је сорта непозната. Извршена су још два или три круга и утврдили су да је апсолутно непозната сорта“, наводи Милан Николић из Бајине Баште.

Од анализирана 163 узорка, откривено је 11 непознатих сорти грожђа. Од тих 11, за пет се знало одакле потичу, док су код осталих пет установљена подударања са појединим познатим сортама. Узорак који је он послао, није се подударао ни са једном данас познатом сортом. Испоставило се да је апсолутно непозната.

„Јединствена је у свету и незваничне процене су да датира из античког доба, то је минимум 15 векова пре нас. Овде на целом подручју су били Римљани. Имају ти остаци римске културе на овим просторима и вероватно они, јер , познато је да је Марко Аурелије Проб у 3. веку први пут дозволи да се лоза ван Италије сади на Фрушкој гори, па су је вереватно проширили по данашњој Србији“, додаје Николић.

Мало даље, низ Дрину, је један од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу – муниципијум у Скеланима, римски административни центар, који је, како археолози претпостављају, имао чак, 17 мостова на Дрини.

И како се у Тари све чува, можда су ове лозе, некада давно, заиста сађене баш руком старих Римљана.