Од своје болести развио породични посао

Синиши Пространу је пре седам година откривено аутоимуно обољење-целијакија, тачније нетолернација на глутен. То значи да он уопште не сме да једе производе са пшеницом, јечмом, ражи и зоби.

„Већ првог дана након што су ми открили целијакију сам схватио да не може нигде да се купи свеж безглутенски производ. Од тада ми се јавила идеја, јер сам раније радио као пица мајстор, односно као кувар и самим тим из искуства сам кренуо да експериментишем код куће“, каже Синиша.

Након неколико неуспелих хлебова, тврдих као камен, Синиша је са супругом Иваном ипак успео да направи производе који му пријају, али које су и остали пожелели на својој трпези. На трагу те жеље, породица Простран одлучује да покрене посао, са, како кажу, минималним улагањима.

„Требало је купити опрему, требало је изнајмити локал, али смо неке ствари урадили сами, сами смо направили пулт, сами смо кречили локал са неким минималним улагањима кренули у причу, имали идеју о томе да тржиште постоји с обзиром да смо и ми сами из те приче и знали смо колико је безглутенска исхрана ван куће потребна људима којима је то једини избор“, објашњава супруга Ивана.

Откада се тенисер Новак Ђоковић подвргнуо безглутенској исхрани интересовање за њу све је веће. Ипак, Ивана и Синиша тврде да је тржиште у Србији врло мало, с обзиром на то да се процењује да 70.000 људи болује од целијакије.

Управо неки од њих су и муштерије ове пекаре. Иако се често мисли да је исхрана без глутена помодарство, овде нам говоре да код њих долазе искључиво људи који су на алтернативном начину исхране. Тек покоји купац, која није алергичан на житарице, жели да проба нешто другачије.

„Алтернатива тим житарицама су просо и хељда. Оне су овде најзаступљеније. Имате и киноу и амарант, које су мало егзотичније и нису толико примерене нашем подручју и нису толико заступљене, тако да је наша производња суштински заснована на комбинацији пиринча, хељде и проса“, наводи Ивана.

То што се поједине намирнице искључују, не значи да се смањује укус, објашњавају нам. Не смањује се ни могућност шта све можете направити, па тако у кухињи настају и пица, мафини, разни колачићи и најважније - хлеб. Оно што је другачије је сам начин прављења производа.

„Потпуно је различито од свега што знате о тесту пре него што уђете у феномен производње безглутенског теста, глутен је суштински лепак, глутен је протеин који даје еластичност тесту“, наводи

„Иста количина теста не тражи исту количину воде, све је другачије, количина уља, квасца све је то другачије и понаша се потпуно другачије, приликом самог печења и мешања све је другачије", истиче женски део екипе.

Другачија је исхрана, али и живот породице Простран. После само шест месеци њихов бизнис је постао одржив, па су упослили три радника. У понуду су увели и производе без млека, јаја, орашастих плодова, али и других алергена. Данас од овог посла и без глутена успешно живе.