Преминула Вивијен Вествуд модна креаторка која је панк увела у високу моду

На званичном профилу модне куће Вивијан Вествуд објављено је да је умрала „мирно окружена породицом у Клапаму, у јужном Лондону“. Свету су потребни људи попут Вивијен, који ће донети промене на боље, додаје се у поруци.

Вивијан Вествуд, модна дизајнерка, политичка активисткиња и феминисткиња, како тврде модни стручњаци, заслужна је за то што данас постоје ципеле са платформом и панк. Сама је тврдила да свака њена колекција носи одређену поруку и да прича одређену причу, са одређеним циљем.

Вивијен Исабел Сајер рођена је 8. априла 1941. године, на северу Енглеске. Њен отац је био радник у фабрици муниције, а мајка ткаља. Одрасла је у послератној конзервативној радничкој средини.

Самоука је креаторка, а једино образовање из уметности стекла је на Уметничком колеџу Харов, студирајући један семестар на Катедри за ковање и обраду сребра. Наставила је студије на учитељском факултету, а по дипломирању се запослила у основној школи у северном Лондону као наставница ликовног.

Године 1961. упознала је Дерека Вествуда који је постао и њен први супруг. За свадбену церемонију сама је креирала своју венчаницу, а током три године колико су провели у браку, родио им се и син Бенџамин.

После развода преселила се код брата који је делио кућу са студентима филмске режије и глуме, а међу њима је био и човек који јој је променио живот, Малком Мекларен.

Године 1971. заједно су отворили бутик "Let it Rock", који је касније мењао имена у "Sex", "Too Fast To Live Too Young To Die", "Seditionaries", а сад се зове "World Ends" у коме се и даље може купити одећа са њеним потписом.

Исте године започела је и њена и Малкомова заједничка дизајнерска ера. Под његовим утицајем упознала је свет уличне моде која је рефлектовала бунт као срж панк покрета.

Уживала је да шокира јавност

У првој половини седамдесетих Мекларен је постао менаџер панк бенда „Секс пистолси“, чији су чланови носили моделе Вивијан Вествуд и промовисали нови модни правац инспирисан бајкерима, проституткама и фетишизмом, који је подразумевао ношење псећих огрлића, мноштво ланаца, зихернадли, делова војничких униформи, рајсфершлуса, разреза.

Класични панк покрет подразумевао је агресивност, шокантност и социјални бунт, а одећа Вивијен Вествуд пратила га је у стопу. Пуританска јавност била је згађена њеним радом, а дизајнерка је уживала у томе да шокира. 

Своју прву колекцијуВивијен Вествуд је приказала у Лондону, под називом „Пирати“, инспирисану Бој Џорџом и хомосексуалношћу. Свима је било јасно да је звезда рођена. Након две године, учествовала је на париској Недељи моде и била први британски дизајнер коме је то успело након Мери Квант.

Исте године, она и Мекларен ставили су тачку на свој брак. Остали су упамћени као пар који је највише утицао на моду, како у Британији, тако и у свету.  

Прелазак у високу моду и ципеле са платформом

После развода, сликар Гери Нес постао је њен духовни ментор и помагао јој је у избору тема које је примењивала у изради својих колекција. Почетком деведесетих, Вивијен се више окренула високој моди, али је почела да креира и мушке колекције.

Осим тога, постала је позната и као дизајнерка ципела. Од 1990. године и приказивања колекције „Портрет“, стандардизовала је модел ципела које имају 22,86 центиметара штикле и платформу од 10,16 центиметара.

Трећи пут се удала почетком деведесетих година за свог студента Андреаса Кронталера који је четврт века млађи од ње, а уз то је и бисексуалац.

Признања

Додијељен јој је Order of the British Empire, а том приликом позвана је на краљевску чајанку где се појавила као Шерон Стоун у филму Ниске страсти, видљиво без гаћица, што краљици и није било забавно. Њене индиго чизме из колекције Westwood's Anglomania изложене су у Музеју Викторија и Алберт.

Иако је одликована једним од највиших британских признања, она је велики део каријере провела борећи се против естаблишмента. Позната је и по својој храбрости и отворености да гласно каже шта мисли.