„Оаза“ – поглед на људе од којих често скрећемо поглед

Филм Оаза ће у Венецији бити приказан у оквиру програма „Дани аутора“ који има за циљ да стимулише оригинални филмски израз аутора из целог света. Ретке су прилике да српски филм буде заступљен у селекцији великих фестивала, каже гост Јутарњег програма, редитељ Иван Икић и додаје да је ово четврти филм произведен у Србији који ће у 21. веку бити приказан на Фестивалу у Венецији, што посебно у тренутку у коме се тренутно налазимо има велику вредност.

„Фестивали се отказују, траже се неке алтернативе преко интернета, тако да је ово прва прилика да ће фестивал бити одржан пред публиком. За нас који смо правили филм то има посебан значај јер, некако, на крају једног пута који је трајао четири године, ово је нека врста потврде да то што смо радили је имало неког смисла и да се испоставило на крају да све што смо снимили је ваљало“, наглашава Икић.

Прича Икићевог филма Оаза (раније познатог под насловом Корисници) смештена је у Дом за децу и младе ометене у развоју, а врти се око љубавног троугла између две девојке и једног младића који живе у овом Дому. Главни куриозитет везан за овај филм је то што се редитељ одлучио да главне улоге повери правим корисницима дома.

„Било је неких покушаја где су обично добијали једну улогу или играли сами себе, а ово је много већи захват јер се ради о три главне улоге и пуно споредних улога и плус се ради о једном глумачком поступку где они не играју себе већ измишљене ликове“, напомиње гост Јутарњег програма.

На опште задовољство, натуршчици су се снашли боље но што је ико очекивао. С обзиром на то да нису имали било каквих претходних искустава на које су могли да се ослоне, ово је био велики ризик и са продукционе и редитељске стране, јер снимање филма је дуг процес који траје и по два месеца, у који сви морају бити укључени од почетка до краја, без права на грешку, додаје Икић.

Поред њих у улози васпитача су позната глумачка имена попут Горана Богдана и Маруше Мајер. Редитељ наглашава да су се после пуно размишљања определили за глумце за које су претпоставили да ће се корисници дома у њиховом друштву осећати најопуштеније, да неће бити дистанце између њих и њихових млађих колега из дома.

„Ово је био велики изазов и за њих јер су открили један нови свет глуме за који ни они, па ни ја, нисмо знали како функционише и да ли уопште функционише", истиче редитељ.

Идеја за овај филм је дуго чекала реализацију, али како напомиње Икић, филмови су маратонске трке и то траје годинама, поготову део око финансирања и то се обично претвара у „олимпијски циклус“. Четири године је најбрже што може да се очекује, мада су ти процеси предуги, а све то време треба задржати мотивацију и фокус на теми коју желите да преточите у филм, напомиње гост Јутарњег програма.

Ово је филм који даје један нов и необичан поглед на свет који не виђамо често и поглед на људе од којих и друштво често скреће поглед.

„То је један свет за који се сви ми трудимо да немамо контакт и ретке су прилике када у јавности можемо да видимо икакву слику људи који живе на другачији начин и који су због тога на неки начин одстрањени из остатка друштва. То је једна много дубља друштвена тема него што је овај филм и нешто на чему мора пуно да се ради“, сматра редитељ Оазе.

Филм ће пре свега показати могућности особа са посебним потребама, неке њихове склоности и таленте за које нико претходно није знао да постоје, што ће сигурно променити и слику о њима и томе ко су, шта су и шта могу и да су равноправни чланови друштва као било ко други. Морамо наћи неку врсту отворености у себи и прихватити свек око себе свим срцем и да разумемо људе који су другачији од нас и да их прихватимо, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, редитељ Иван Икић.