Скувани смо, на Бога, без капе – како енглески сленг мења српски језик

„Скувани смо, на Бога, без капе“, дослован је превод реченице (We are cooked, on God, no cap) коју млади широм света користе када желе да нагласе да се налазе у великом проблему.

Некоме ко није упознат са интернет сленгом, реченица вероватно не би имала баш никаквог смисла. Ипак, великом броју младих људи значење је потпуно јасно: „Готови смо, без шале.“

Речи и изрази који су настали у интернет простору све чешће прелазе границе енглеског језика и постају део свакодневног говора младих широм света, чак и када за њих у матерњем језику не постоји потпуно одговарајући израз.

Захваљујући платформама као што су TikTok, Instagram, YouTube и Discord, изрази попут cooked, no cap, simp, flex, based, trigger, rizz, cringe, slay, delulu могу за врло кратко време постати препознатљиви и онима који енглески не користе често, или га не говоре добро.

Занимљиво је, међутим, што се ови изрази не користе увек онако како би их користио неко коме је енглески језик матерњи. Они се прилагођавају, мењају облике и комбинују са српским речима

Тако настаје једна врста хибридног интернет језика у којем се српски и енглески непрестано преплићу.

Изгубљени у преводу

Дословни преводи интернет сленга често звуче разумљиво, али не говоре готово ништа о њиховом стварном значењу.

Уколико видите мим у којем два дабра стоје један поред другог уз поруку „Дозволи му да кува“ (Let him cook), тешко да бисте из самог превода могли да закључите шта она заправо значи.

У интернет сленгу, овај израз се користи када неко жели да каже да особу треба пустити да настави са послом јер зна шта ради и спрема нешто добро. Тако „пусти га да кува“, ипак значи „пусти га, зна шта ради“.

Ако неко каже „spill the tea“, не тражи од вас да проспете чај, већ да му испричате трач који још није чуо или откријете детаље неке приче.

Уколико неко на интернету каже да је „мртав“, „слаб“ или да „плаче“ (dead, weak, crying), то не значи да се заиста налази у неком од тих стања. Све три речи могу да буду начин да се каже да је нешто толико смешно да особа „умире од смеха“.

„Закључати се“ (lock in) такође нема много смисла ако га посматрамо буквално. Када неко каже „I need to lock in“, он заправо говори да мора да се концентрише, уозбиљи и посвети одређеном послу.

Слично је и са изразима face card never declines, out of pocket и she ate and left no crumbs.

Први буквално говори о томе да се „картица лица никада не одбија“, други о нечему што је „ван џепа“, а трећи да је неко „јео и да иза њега није остала ни мрвица“.

Ипак, њихово стварно значење је потпуно другачије: особа увек изгледа добро, неко је рекао или урадио нешто непримерено, односно неко је нешто урадио савршено и без иједне грешке.

Управо овакви примери показују да се интернет сленг не може разумети само превођењем речи. Његово значење зависи од контекста, интернет културе и начина на који га одређена генерација користи.

Слично је и са изразом rent free in my head, односно „живи ми бесплатно у глави“. Не мисли се на стварно усељавање у нечију главу, већ на особу или ствар о којој се непрестано размишља.

Са друге стране, touch grass, односно „додирни траву“, представља поруку некоме ко је превише времена провео на интернету да се мало удаљи од екрана и врати у стварни свет.

Од страног израза до српске конструкције

Један од занимљивијих примера прилагођавања енглеског сленга српском језику јесте употреба конструкција попут „flex-ује“, „ghost-овао ме је“, „немој да yap-ујеш“, „престани да ме stalk-ујеш“ и „морам да lock in-ујем“.

Иако су основе преузете из енглеског језика, у овим примерима оне се уклапају у српску реченицу и добијају облике који одговарају српској граматици. Тако од енглеске речи ghost настаје глагол „ghost-овати“, па добијамо облике попут „ghost-овао ме је“.

Не види се то само у творби глагола. Енглеске речи и изрази све чешће се убацују директно у српске реченице, па тако можемо наићи на изразе попут: „Она је баш slay“, када неко жели да каже да особа изгледа или се понаша одлично; „Дечко је cheater“, када је неко склон преварама; „Ово је изузетно cringe“, када је нешто непријатно или срамотно; или „Скроз си delulu“, када неко има нереална очекивања или је одвојен од стварности.

Слично је и са појмом aura који се захваљујући мимовима проширио на српски језик. Неко може рећи да особа „има ауру“ како би описао њено присуство, самопоуздање или доминантан утисак који оставља.

У овај нови речник не улазе само речи, већ и скраћенице. L се користи за губитак, неуспех или лош исход, док W означава победу, успех или нешто позитивно. 

Између језичке промене и језичке моде

Некада су нове речи стизале кроз песме, филмове и телевизијске серије. Данас је за њихово ширење довољан један вирални TikTok, мим или објава – па израз који је јуче био непознат већ сутра може постати део свакодневног говора.

Ипак, то што је неки израз популаран не значи да је његова употреба увек оправдана. Како објашњава лектор, енглески сленг може имати своје место у језику, али је важно водити рачуна о мери и ситуацији у којој се користи.

„Позајмљивање енглеских сленг-израза може бити прихватљиво онда када се примењује умерено и када одговара конкретном контексту. Међутим, исти такви изрази могу оставити прилично непријатан, па чак и помало комичан утисак када их старија особа употребљава настојећи да створи слику о себи као о младој и савременој особи“, рекао је лектор РТС-а Александар Петровић.

Таква употреба, међутим, не мора бити само питање генерацијске разлике. Према речима лектора, понекад је реч и о непотребном преузимању речи из енглеског језика.

„У појединим случајевима оваква употреба језика тешко се може објаснити другачије него као непотребно разметање онога ко се њоме служи, као језик моде и позајмљенице из лењости.“

Ипак, нису све енглеске речи које су ушле у говор младих нужно само пролазна мода. Неке су у енглеском језику толико раширене да их готово сваки његов говорник разуме, али не и сви говорници српског језика.

„Иако се неке речи преузете из енглеског сленга могу сматрати делом свакодневног енглеског језика и познате су готово сваком његовом говорнику, код нас су оне разумљиве знатно ужем кругу људи. Због тога их не треба изједначавати са домаћим шатровачким говором“, напоменуо је Петровић.

Уместо питања да ли је свака позајмљеница добра или лоша, важније је питање да ли она у конкретној комуникацији испуњава своју основну функцију – да пренесе поруку ономе коме је намењена.

„Суштина је у томе да, без обзира на врсту језичке комуникације, употребљени изрази пре свега морају бити јасни и разумљиви онима којима се обраћамо“, закључио је лектор српског језика.

Језик ће се и даље мењати, а интернет ће те промене само убрзавати. Питање зато није да ли ће нове речи улазити у српски, већ да ли знамо када, где и коме има смисла да их користимо.