Ускоро премијера документарног филма „Ратне приче са Кошара“

Одговоре на ова питања доноси нови документарно-играни филм Слађане Зарић, који је рађен у продукцији Радио телевизије Србије и Министарства одбране (Војно филмског центра Застава филм).

Документарни филм Ратне приче са Кошара бави се хронологијом догађаја који почињу 9. априла 1999. године када су снаге ОВК напале државну границу Савезне републике Југославије из правца Албаније. Битка је трајала 67 дана и завршена је 14. јуна када се Војска Југославије након потписаног Кумановског споразума повукла са простора Косова и Метохије.

„Филм је посвећен свима онима који су се борили и дали живот за слободу и одбрану отаџбине. 108 војника Војске Југославије погинуло је на Кошарама и ја сам у филму кроз драматизације догађаја покушала да што верније дочарам те тешке и трагичне тренутке у којима су млади момци, војници на служењу војног рока старости од 18 до 22 године, бранили границу наше земље. Управо храброст, посвећеност и пожртвованост који су ти војници, ти дечаци, тада показали је нашто што је мене мотивисало да снимим овај филм“, каже Слађана Зарић, ауторка филма и уредница документарних филмова у Информативном програму РТС.

Смрт већине војника и официра је кроз сећања њихових сабораца драматизована у овом документарно-играном филму. Снимљено је преко 70 саговорника из бројних јединица које су учествовале у бици на Кошарама, како граничара 53. граничног батаљона, припадника 125. моторизоване бригаде, 63. падобранске бригаде, 72. специјалне бригаде, тако и добровољацa.

„На Кошарама је смрт сваког тренутка била присутна... Људи не схватају и не знају шта се тамо дешавало. Рововска битка се данима водила на 2.000 метара надморске висине, на деловима где је и у мају било и по неколико метара снега. Гинуло се од минобацача, снајпера, од забрањених касетних бомби. Кажу да је на Кошарама било најтеже када се ништа не дешава, када се чека следећи тренутак, нови напад, ново бомбардовање....Тамо је гинула младост, просечна старост погинулих војника и официра је била 25 година“, објашњава ауторка.

Филм је сниман на локацијама које по конфигурацији терена личе на планиске врхове Проклетија, односно Јуничких планина на којима су смештене Кошаре. Снимано је на Копаонику, Старој планини, Власини и на војном полигону Пасуљанске ливаде. Снимано је по снегу, магли и киши, по врло неприступачним теренима. Све са циљем да се ти трагични дани што више приближе гледаоцу и да би се истакао значај битке на Кошарама.

„На Кошарама Војска Југославије није бранила само државну границу, већ је на један индиректан начин одређивала и сам исход ратног сукоба. Да су снаге ОВК које су нападале са територије Албаније успеле да пробију одбрану југословенске војске и да су се, што им је био циљ, спојиле са ОВК снагама у Метохији, питање је како би се одвијала даља хронологија рата на Косову 1999. године и која би била судбине наше војске и народа“, наглашава Слађана.

Када је постало јасно да ова акција, која се у албанским и НАТО изворима назива „Стрела 1“ није успела и када су схватили да у реону Кошара не могу да пробију линију одбране југословенске војске, ОВК војници су са НАТО планерима започели другу копнену офанзиву на Паштрику, планини која се налази у близини Призрена. Ни ту снаге ОВК нису успеле да дубље уђу у територију Косова и Метохије. И „Стрела 2“ је „поломљена“.

Документарни филм Ратне приче са Кошара биће емитован на годишњицу почетка битке на Кошарама, 9. априла на Првом програму РТС-а у 21 час.